Brojnim meridijanima, od Sovačke do Južne Afrike, prokrstario je Branislav Grahovac (61). Bivši golman, koji je stasao u Vukovaru, odavno je u trenerskim vodama kao specijalista za rad sa čuvarima mreže, pomoćnik, ali i prvi trener.
Ima ogromno iskustvo, a ne libi se da pomogne najmlađima. Uz to, ne bira posao. Nije važan rang već stalna aktivnost. Zbog toga nije čudo što je radio od Mladenova, sela kod Novog Sada do Durbana, grada u Južnoj Africi!
– Fudbal je svojevrsna magija, a stara izreka kaže: probirač nađe otirač. – iskren je Grahovac, koji je trenutno u Srbiji i poslovično ne sedi skrštenih ruku. – Moj moto je da uvek mora da se radi i kad god se ukaže šansa zasučem rukave.
Poslednjih meseci imao je dva zanimljiva iskustva koja je podelio sa čitaocima „Vesti“.
– Ne tako davno u Bačkoj Palanci, na Starom gradu, otvoren je teren sa veštačkom travom. Često na njemu sprovodim individualne treninge, jer sam član uprave istoimenog kluba, koji napreduje krupnim koracima. Poslednjih nedelja, sa posebnim žarom, pošto su mi u ruke upala dva bisera.
Svojevremeno je radio u ČSK Čelarevu i otuda datira poznanstvo sa Predragom Nikolaševićem. Njegov sin Mirko odavno je u tefterima brojnih menadžera. Kao golgeter svih liga i turnira u dresu Vojvodine i kapiten pionirske selekcije Srbije mnogima je postao zanimljiv. Ne čudi da je nedavno prešao u Crvenu zvezdu, posle pet godina među „lalama“, pod uslovima koje imaju surovi profesionalci. A tek mu je 14 godina.
– Već je debitovao sa po tri gola i asistencije protiv Slobode iz Užica! Potpisao je i predugovor sa poznatim menadžerom Igorom Gluščevićem – informiše nas Grahovac.
Zanimljiv podatak, prošle godine u prvenstvu je postigao 106 golova, bio je najbolji igrač i strelac poznatog turnira „Stevan Nešticki“ u Novom Sadu, kao i svih na kojima je učestvovala Vojvodina za koju je tada igrao.
– Takvo dete i talenat rađa se jednom u 100 godina – jasan je Grahovac. – Tu nema greške i ubeđen sam da će nastaviti uzlaznom putanjom. Na oca ima fudbalski gen, a porodično vaspitanje mu je dodatni plus. Uz to, maksimalno je posvećem fudbalu i treninzima tako da mu predviđam svetsku karijeru posle 52 individualna treninga koje smo odradili. Biće ponos Bačke Palanke u kojoj je rođen, a počeo je u klubu Krila Krajine.
E, sad, poznanstvo Grahovca i Nikolaševića vodi nas na drugi kraj sveta – u Australiju!
– Predrag se poznaje sa Veliborom Danilovićem, koji je rođen u Sidneju. Njegov otac je davnih dana otišao u Australiju. Veliborova supruga je rodom iz Bačke Palanke pa se tako i on obreo u tom gradu tokom odmora. Reč po reč saznao je sa kim trenira Nikolašević junior, pa je doveo sina Filipa, koji ima 14 godina i trenira fudbal u Sidneju. Pride imaju i 17-godišnju kćerku.
Prve impresije?
– Evidentan je talenat koji dečak poseduje, ali mislim da je u Australiji najveći problem rad sa najmlađima u školama fudbala i akademijama. Jednostavno, nemaju stručan kadar ili nije dovoljno obrazovan i to se oseća. Dve nedelje smo predano trenirali i dečak se pun utisaka vratio u Sidnej. Nešto više od 15 treninga naravno nije dovoljno, ali može da se postavi određena osnova za napredak. E, sad, problem je ko će i kako sve nadoknaditi u Sidneju. Igra u odbrani i važno je da poseduje određeni tehnički nivo i na tome smo najviše radili, kao i na „čitanju igre“.
Uvek je važna i reakcija roditelja?
– Najčešće su najveće zlo, ali u ovom slučaju otac se distancirao. Samo je na kraju pohvalio moj rad uz konstataciju da je dete više naučilo za 15 dana u Srbiji nego za četiri godine u Australiji! A morali smo da krenemo od nule: prijem, predaja lopte, korišćenje i leve noge… Bezbroj finesa. Nada se da će mu koristiti u Sidneju, a problem je i udaljenost uz podatak da ne dolazi svake godine u Srbiju. U svakom slučaju želim mu puno sreće do narednog susreta – kaže Grahovac.
Češće kod babe i dede
Porodica Danilović je kupila kuću u Bačkoj Palanci, neposredno uz objekat gde žive Filipovi baba i deda po majci, za očekivati je da će češće dolaziti u Srbiju. A to je i preduslov da se nastavi Filipova saradnja sa Grahovcem da bi talentovani dečak mogao da napreduje i ostvari očekivanja.
Lejdi Šona voli fudbal
O nenormalnom bogatstvu pojedinaca, u čijem vlasništvu su klubovi u Južnoj Africi, govori primer Lejdi Šone.
– Ona je vlasnica dijamantskih rudnika, građevinske firme, poseduje avione, stadion, hotele… i klub Rojal igls koji joj je omiljena zabava. Nesebično ulaže, čak navijačima plaća put, smeštaj i hranu na udaljenim destinacijama. Gradi naselja za po 10.000 žitelja, ima građevinsku operativu od 1.000 ljudi. Na sve to veliki je humanista. Nedavno se razvela, a sin nije blizak sportu, tako da dok je nje biće i Iglsa.
Stalna veza sa Južnom Afrikom
Grahovac je na stalnoj vezi sa bivšim poslodavcima i kolegama iz Južne Afrike. Pomno prati sva zbivanja u zemlji koja je san mnogih Afrikanaca i porede je sa Nemačkom u Evropi.
– Od naših trenera trenutno rade Milutin Sredojević (bivši selektor Ruande i Ugande) u Orlando Pajratsima, Zlatko Krmpotić, koji je preuzeo Polokvane. Dokopao se Krmpotić Južne Afrike, uz moju pomoć, posle rada u DR Kongu, Ruandi, Zambiji, Bocvani… Novosađanin Medić je u drugoligašu Čakumi. U Esvatiniju, bivši Svazilend, selektor je Kosta Papić i odlično mu je krenuo. Vladislav Herić u Port Elizabetu ima akademiju…. Veliki problem – gazde se trenerima mešaju u sastav tima. Dobra stvar – primanja su dobra i redovna. Ako ne ide menjaju lokacije. Tako je moja bivša ekipa Rojal iglsi prešla iz Maricburga u Durban – najlepši grad u Južnoj Africi. Na okeanu sa preko 200 hotela… Inače, život se svodi na turističke objekte i tržne centre. Ne preporučuju da se šetate ulicama, posebno sami.
