U Hagu je nevin ko nije Srbin

Priznaje da često citira svoju pesmu: "Srbijo, slabo branjena, zar si u mozak ranjena? Pevam ti sed i bled. Muče te noćima i danima i samo ih jedno zanima: zašto ne kenjaš med". Srbija je proglašena pčelom koja treba da proizvodi med, da bude dobra i da se udvara trutovima koji je zadužuju, kaže aforističar u svetu politike.
 

Pa, kuda to ide Srbija?
– Srbija je sva u teškoćama, na više mesta ranjena. Otkad znam za sebe, Srbija je u neprilikama. Između dva rata je bila tamnica naroda, pa je došao veliki rat, stigli su komunisti, pa su otišli komunisti, te su došli demokratori koji još nisu otišli. Srbija za svako vreme traži objašnjenje a u Srbiji nikako da shvate da je od Kosova naovamo vreme samo jedan trenutak koji se može deliti na razna razdoblja.
 

Vaš aforizam "Koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika" i danas se citira?

– Devedesetih se pisalo da našu zemlju maksimalno smanjuju a da je još uvek velika. Još smatraju da je velika, zato rovare oko Kosova, zato se priča o Vojvodini. U pitanju je revizija svih međunarodnih ugovora do Berlinskog kongresa. Mi smo u teškom položaju. Imamo dosta Srba u rasejanju ili dijaspori. Ostalo nas je malo i ovde.
 

Kako gledate na inicijativu protiv ulaska u NATO?
– Znate šta, malo je teško ovaj događaj smatrati manjim od puča 27. marta. Treba sve da zaboravite i pridružite se onima koji su nas bombardovali i na taj način priznate da ste napadnuti s razlogom. To ne priliči ozbiljnom narodu. Nedavno je i naš sociolog Aleksa Đilas rekao: "Nikako u NATO". A on je neko ko se mota po svetu i čije se mišljenje ceni. Put u Evropsku uniju ne treba izbegavati, ali ne vidim zašto taj put mora da vodi preko NATO-a. Zašto ne bismo bili zemlja koja ne pripada nijednom paktu.
 

Pesimisti pominju otcepljenje Vojvodine?
– Vojvodina ima veliki broj, kako mi kažemo, dođoša. Došlo je mnogo ljudi vozom bez voznog reda, stiglo je mnogo njih i u poslednjem ratu. Vojvođani sami po sebi nisu separatisti. Njih uče da budu separatisti. Škola separatizma je otvorena i nju pohađaju najbolji đaci takozvane Evropske ekonomske zajednice sa nadom da
će se ta stvar zapatiti, a ja se nadam da neće.
 

Bili ste predsednik Matice iseljenika, poznajete prilike u dijaspori. Mislite li da smo povezani koliko i kako treba?
– Mi smo povezani zato što su Srbi iz rasejanja isti kao i mi Srbi iz Srbije. Oni više liče na nas nego mi na njih i ta sličnost je neverovatna. Osećanje otadžbine ili osećanje nacionalne povezanosti je sve slabije. Ponekad mi se čini da su Srbi iz dijaspore bolji nego mi, ponekad mi se čini da su isti. Ponekad kažem, pa dobro, pomažu koliko mogu, ne mogu oni sve… U ovom trenutku smo narod koji treba da nađe sebe, da nađe neku svoju stabilnu tačku i da kaže – odavde pristajemo, odavde ne pristajemo, da kaže tom svetu da nismo zaslužili tu vrstu satanizacije. Devedesetih godina sam govorio da će Srbija prvi put doći do demokratskih crta lica negde kroz pet parlamenata i deset vlada, a stvar se još nije promenila.
 

Šta smo mi učinili?
– To me podseća na priče posle Drugog svetskog rata, kada su ljudi bili pitani da li su za ovo ili za ono. Da bi dokazali privrženost novoj ideologiji ljudi su znali da kažu: "Ja sam za ovo dao dva brata i sina". Ratovi nikad ne daju. Ratovi uzimaju. Bio bih zaprepašćen da neko da dva brata i sina dobrovoljno. Ovde je bio građanski rat, kao i svi drugi, organizovan spolja, a podržan iznutra. Mi još ližemo rane.
 

Kakva je sudbina Republike Srpske?
– Bude li bilo dokazano u Hagu da su Srbi počinili takozvani opštinski genocid, moglo bi se dogoditi da opstanak Republike Srpske može da bude doveden u pitanje. To je ono što protivnici žele da dokažu. Ako je Republika Srpska genocidna tvorevina onda je treba utopiti u nešto drugo, i to je to što oni
hoće.
 

Rezolucija o Srebrenici je uzburkala političke duhove?
– Skupština bi trebalo da usvoji samo jedinstvenu rezoluciju o zločinima na ovoj teritoriji za poslednjih vek ili poslednjih deset godina, a nikako separatnu ili dve rezolucije. Šta znače dve rezolucije? Ako imate jednu rezoluciju po kojoj je na Srbima izvršen genocid u Drugom svetskom ratu i u ovom poslednjem na teritoriji Hrvatske i Bosne, i drugu po kojoj su Srbi počinili genocid u Srebrenici, jasno je da će ova druga obići svet. Ova prva deklaracija će biti za unutrašnju upotrebu, za patriotske treninge vladajućih partija.
 

Da li ste u kontaktu sa svojim prijateljem Radovanom Karadžićem?
– Radovan se ponekad javi telefonom. On je čovek koji će se tamo braniti dokazima o onome što je u opisu srpskog nacionalnog bića u ovom ratu izmišljeno, a šta je stvarno. Mislim da je on dovoljno inteligentan i da će izneti prave razloge. Kako će oni biti prihvaćeni ne zna se bez Mare gatare, jer nije nikad sigurno da će Hag imati sluha za njegovu odbranu. Kako imam običaj da kažem, u Hagu je svako nevin dok se ne dokaže da je Srbin.