Jednogodišnju komandu nad Kforom 10. oktobra preuzeće turski general-major Ozkan Ulutaš i to će biti prvi put da je na čelu ove NATO misije predstavnik Turske.
Uprkos tome što ova zemlja u poslednje vreme intezivno naoružava i obučava Kosovske bezbednosne snage, bivši ambasador SRJ u Turskoj i islamolog Darko Tanasković smatra da bi Ulutaš trebalo da nastoji da objektivno sprovodi mandat Kfora.
Računajući odlazećeg komandanta Kfora, Italijana Anđela Mikelea Ristuću, u protekle 24 godine na ovoj poziciji smenilo se 27 zapovednika i nijedan nije bio iz Turske. Ulutaš će stupiti na dužnost u momentu kada je kontigent turskih vojnika u okviru Kfora drugi po brojnosti. Naime, prema podacima sa sajta Kfora, u ovoj misiji je trenutno 4.511 vojnika, najviše ih je iz Italije – 852, a sledi Turska sa 780 i SAD sa 679.
Tokom leta Kosovu su iz Turske stigli dronovi Bajraktar, a kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci pre dvadesetak dana je rekao da Turska nastavlja da podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u svim aspektima, uključujući obuku i obrazovanje, ali pre svega u pogledu snabdevanja sistemima naoružanja i opreme.
Tanasković kaže za Kosovo onlajn da imajući u vidu da Turska snabdeva Kosovo naoružanjem i vojnom opremom i da obučava njihove oficire, Srbiji ne može naročito da odgovara to što će novi komandant Kfora biti iz Turske, ali istovremeno napominje da komandant Kfora ne dobija naloge iz Ankare i da ih neće dobijati iz Ankare ni kada komandant ove NATO misije bude Turčin.
Tanasković dodaje da to što je na Kosovu dodat jedan kontigent turskih snaga kada je nedavno došlo do zategnute situacije, kao i činjenica da će komandu Kfora da preuzme turski general, Turska i politički i unutrašnjepolitički doživljava i nastoji da valorizuje kao svoj veliki uspeh.
– U turskim novinama su veliki naslovi da je „turski vojnik ponovo na Kosovu“, a znamo istorijski šta to znači i kakve su konotacije. Gledano praktično, činjenica je da je Turska odavno, kao i u slučaju Severne Makedonije i Albanije i drugih balkanskih država jedan od privilegovanih snabdevača ne samo naoružanjem i vojnom opremom, već je i država koja obučava oficire iz datih zemalja, a to u punoj meri važi i za Kosovo. U tom smislu Srbiji ne može naročito da odgovara to što je komandant Kfora upravo iz Turske. S druge strane, međutim, ne mislim da treba prenaglašavati značaj te činjenice jer – prvo, komandant Kfora ne dobija naloge iz Turske i neće ih dobijati iz Turske ni kada on bude Turčin. Naravno, Turci uvek nastoje da ugrade i svoj interes u ono što je politika NATO saveza, ali to nije presudno. Zna se odakle komandant Kfora dobija naloge, sigurno ne iz Saveta bezbednosti a još manje iz Turske. Dakle, s te tačke gledišta, ne mogu se očekivati velike promene – kaže Tanasković.
Kako navodi, na ljudskom planu je moguće govoriti o tome da će turski general da gaji izvesne simpatije prema muslimanskim Albancima u odnosu na pravoslavne Srbe, ali, kaže i da ne misli da je to presudno.
– Turci su vrlo disciplinovani oficiri i on će nastojati da se ponaša što objektivnije. Čak, mislim, da će nastojati da se ponaša objektivnije od onoga što bi se očekivalo od recimo nekog Italijana, baš zato da se ne bi stvorila sumnja o pristrasnosti. Ukupno uzevši, a to smo videli u tragičnim događajima u Banjskoj, o nekakvoj objektivnosti Kfora se ne može govoriti ali može da se govori o tome da će oni donekle neke granice poštovati u svom angažovanju koje ipak neće otići preko onoga što bi bio potpuni krah njihove misije i na moralnom i na vojničkom planu. Ne očekujem da će to biti prevelika promena, ali naravno jedan Srbin ne može da se raduje kada je Turčin ponovo na Kosovu. Bili su u kasarni „Sultan Murat“ i čisto simbolički gledano ne možemo prevazići te resantimane. Realpolitički gledano mislim da neće biti prevelike razlike u odnosu na već i sadašnju potpunu pristrasnost Kfora – zaključuje Tanasković.
Inače, Priština je od Turske nabavila dronove tipa Bajraktar, a od te zemlje dobili su i protivoklopni sistem OMTAS, dometa do 4.500 metara, haubice Boran kalibra 105 milimetara, borbena vozila pešadije Vuran, kao i minobacače ALKAR kalibra 120 milimetara. Uglavnom je reč o donacijama, ali za neke sisteme turska strana tvrdi da ih je prodala Kosovskim bezbednosnim snagama.
Što se tiče mandata Kfora, on proizlazi iz Aneksa 2 Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, koji kaže da “međunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih osoba i izbeglica njihovim domovima”.
NATO je misiju Kfor osnovao u junu 1999. godine, po završetku bombardovanja SRJ.
