Banka državnih rezervi (RBA) je procenila da oko pet odsto hipotekarnih zajmoprimaca troši više na otplatu hipoteke i osnovne životne troškove nego što zarađuje.
U svom poslednjem polugodišnjem pregledu finansijske stabilnosti (FSR), rezervna banka procenjuje da bi ovo moglo da dostigne vrhunac do sredine 2024. godine, na iznad šest odsto, ukoliko inflacija ostane viša nego što se očekuje, a kamatne stope porastu za pola procentna poena iznad sadašnjeg nivoa. Da napomenemo, RBA je na svom martovskom zasedanju zadržala kamatnu stopu gotovine na 4,35 odsto.
Kako inflacija nastavlja da pada, očekuje se da će kamatne stope, krajem ove ili početkom sledeće godine, ići nadole. Ujedno se predviđa da će udeo zajmoprimaca koji troše više nego što zarađuju do početka 2025. pasti ispod nivoa iz decembra 2023. godine, iako bi oko četiri odsto zajmoprimaca i dalje bi imalo „negativan kešflou“.
Preveliki troškovi
Sem toga, očekuje se da će uštede, koje su ostvarili zajmoprimci tokom perioda niske kamatne stope (nešto preko dva odsto), iscrpeti do kraja 2025.
Međutim, RBA je stava da ukoliko se visoke kamate nastave u dužem vremenskom periodu očekuje se da će nedostatak gotovine osetiti ispod tri odsto zajmoprimaca.
Primera radi, model rezervne banke pokriva samo korisnike kredita sa varijabilnim stopama, što je oko 2,5 miliona zajmoprimaca, to znači da najmanje 50.000 domaćinstava rizikuje da ostane bez ušteđevine do kraja sledeće godine.
Međutim, postoji još najmanje pola miliona domaćinstava koji imaju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, ili je tek promenjena na varijabilnu, a nisu bili obuhvaćeni ovim predviđanjem RBA. Većina njih će tokom sledeće godine preći na više, varijabilne stope.
Pod pretpostavkom da je njihova finansijska pozicija slična onoj koju imaju vlasnici kredita sa varijabilnom stopom, to znači da bi negde između 70.000-100.000 domaćinstava moglo da ostane bez gotovine za plaćanje hipoteke do kraja sledeće godine.
Banke imune
U skladu sa predviđanima RBA, banke očekuju da će zaostale obaveze korisnika kredita još malo rasti, ali da će ostati niske u odnosu na poznate slučajeve u istoriji.
Jedna od bitnih stavki u predviđanju je i nezaposlenost. Naime, više od 40 odsto vlasnika, koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, došli bi u situaciju da ne mogu da podmire hipoteku i druge bitne troškove najmanje tri meseca ako iznenada izgube sav prihod svog domaćinstva.
Mada, RBA napominje da istraživanja pokazuju da će manje zaposlenih sa hipotekom izgubiti posao nego oni bez kredita.
Drugi sigurnosni ventil za većinu zajmoprimaca je povećanje vrednosti kuća, što znači da mogu da prodaju nekretninu kako bi otplatili dug, ako više ne mogu da priušte otplatu kredita.
RBA procenjuje da čak i kada bi vrednost kuća pala za 30 odsto u odnosu na nivo iz januara 2024. godine, samo 11 odsto zajmoprimaca bi imalo negativan kapital, a to znači da bi im dugovanje bilo veće nego vrednost njihove nekretnine.
Stres test 11 najvećih australijskih banaka, koji je uradio njihov regulator APRA, pokazao je da bi sve mogle da prežive i nastave da daju kredite čak i u ekonomskom scenariju gde je nezaposlenost dostigla deset odsto, a vrednost kuća pala za više od trećine.
Jedan od izazova sa kojim se suočavaju mnoge australijske banke je otplata ultra jeftinih zajmova iz Fonda za oročeno finansiranje koje je obezbedila Banka državnih rezervi tokom pandemije, što je bankama omogućilo da daju mnoge hipotekarne kredite sa fiksnom kamatom ispod dva odsto.
Iako je skoro polovina od pozajmljenih 188 milijardi dolara već otplaćena, RBA je naglasila da u junskom kvartalu ove godine dospeva 93 milijarde dolara, koje će banke morati da finansiraju skupljim oblicima finansiranja iz oročenih depozita ili na tržištu.
Hipoteke se isplaćuju na vreme
Prema FSR-u, stambeni krediti sa kašnjenjem od najmanje 90 dana trenutno iznose oko 0,7 odsto hipotekarnih kredita, što je više od najnižeg nivoa od oko 0,5 odsto, i oko proseka pre pandemije.
Međutim, RBA napomenula da je mali, ali sve veći broj zajmoprimaca zatražio i primio aranžmane zbog privremenih teškoća od svojih banaka, što je doprinelo da stope docnji ostanu nešto niže nego što bi inače bio slučaj.
Ekonomski rizici dolaze iz inostranstva
Iako su domaći finansijski rizici niski, RBA ističe tri rizika koji potiču posebno iz inostranstva, a koji bi mogli da predstavljaju problem za Australiju. Rizik broj jedan je Kina.
Drugi rizik dolazi od možda previše optimističnih finansijskih tržišta koji očekuju da će sa smanjenjem inflacije i kamatne stope da idu dole. Treći rizik predstavljaju sajber kriminal i hakovanje, koje može da uruši glavnu finansijsku ili ekonomsku infrastrukturu na duži period.
