Australijsku ekonomiju u velikoj meri pokreće potrošnja domaćinstava. S rekordnim rastom potrošnje od 7,9 odsto u septembarskom kvartalu ove godine, došlo je i do rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,3 odsto, a samim tim i do „tehničkog“ izlaska iz recesije, kako je nedavno rekao i državni blagajnik Džoš Frajdenberg.
Potrošnja domaćinstava učestvuje sa blizu 60 odsto u BDP, pa je čak i tokom rudarskog buma veći deo australijskog ekonomskog rasta proizašao upravo iz potrošnje stanovništva, a ne iz rastućih privatnih investicija.
Nastavak trenda rasta?
Stručnjaci kažu da su prilike u vreme pandemije takve da je izuzetno teško izvesti bilo kakva predviđanja. Ono što je sigurno, australijska ekonomija se suočila s ogromnim problemima onog momenta kada je potrošnja domaćinstava počela da pada.
U 2019. godini potrošnja je porasla za samo 1,1 odsto, što je znatno ispod 25-godišnje srednje vrednosti od tri odsto godišnjeg rasta. Uz pad zarada, domaćinstva nisu povećala godišnju potrošnju za više od tri odsto još od marta 2012. godine.
Na to se nadovezala i smanjena mogućnost kupovine u junskom kvartalu 2020. zbog restrikcija, bilo da se radilo o odeći ili automobilima, što je uticalo na pad celokupne australijske ekonomije teže nego ikada u istoriji.
Ali, sa ponovnim otvaranjem biznisa, potrošnja stanovništva je u septembarskom kvartalu rasla brže nego ikad pre. Ne iznenađuje da su upravo oni aspekti potrošnje koji su najviše pali u martu i junu, najviše i skočili u septembru.
To su pre svega prehrambeni proizvodi, alkohol i duvan, kao i trošak na komunikacije i kupovinu nameštaja. Potrošnja hrane i pića u Australiji sa izuzetkom Viktorije vratila se na nivo iz februara, dok je u Viktoriji zbog poznatih okolnosti zabeležen pad od čak 45 odsto.
Ništa manje bitno je i da je ukupna potrošnja u septembarskom kvartalu, i pored rekordno visokog rasta, i dalje ispod potrošnje sa početka 2020. Podaci pokazuju da bi to bio slučaj čak i da se izuzme Viktorija, koja je imala rigorozne mere izolacije tokom većeg dela septembra.
Uticaji na pad potrošnje
Najnovije istraživanje organizacije „Angliker Australija“, u kojem je učestvovalo više od 600 ljudi koji su primali uplate Centrelinka od jula do novembra, otkrilo je da je stara stopa JobSeeker programa (pre uvođenja dodatne pandemijske subvencije) omogućavala korisnicima socijalne pomoći za nezaposlene da imaju svega sedam dolara dnevno nakon što plate kiriju!
Isto istraživanje pokazuje da 72 odsto ispitanika koji su na ovom programu preskače tri do četiri obroka svake nedelje, a svaki deseti spava pod tuđim krovom kao „kauč surfer“.
Posle uvođenja „korona dodatka“ na JobSeeker, procenat ljudi koji živi sa sedam dolara dnevno smanjio se sa 41 na 18 odsto. Stara stopa JobSeeker subvencije, ranije poznata kao Newstart, iznosila je 40 dolara dnevno i nije menjana još od 1994. godine.
Na početku pandemije dodato je 550 dolara na dve nedelje, što je u septembru smanjeno na 250, a od januara 2021. će dodatak iznositi svega 150 dolara. Tako će ukupna isplata koju može da dobije osoba na JobSeeker programu iznositi svega 715 dolara za dve nedelje, odnosno 51 dolar na dan!
Pored ograničenih primanja i sporog rasta plata, i broj nezaposlenih je dostigao blizu milion ljudi. Prognoze su da će stopa nezaposlenosti, koja trenutno iznosi sedam odsto, do Nove godine dostići dvocifren iznos od 10 odsto.
Sve ovo nisu ohrabrujući podaci da će potrošnja domaćinstava značajnije rasti u narednom periodu, bar ne u okvirima koji bi omogućili brži izlazak Australije iz ekonomske krize.
Kako države podstiču potrošnju?
Kako bi trend potrošnje bio nastavljen, vlade australijskih država uvele su vaučere kojima žele da podstaknu potrošnju domaćinstava.
NOVI JUŽNI VELS – Od januara 2021. svi stariji od 18 godina mogu da dobiju po četiri vaučera u iznosu od 25 dolara, dva za večeru i dva za kulturne aktivnosti, a sve s idejom da se pomogne lokalna ekonomija. Ukupan iznos akcije „Out and About“ je 500 miliona dolara.
VIKTORIJA – Vaučer od 200 dolara za odmor na teritoriji Viktorije, kao vid pomoći lokalnom turizmu. Na potrošenih 400 dolara moguće je dobiti jedan vaučer, a ukupno je za ovu namenu planirano 120.000 vaučera. Moguće ih je iskoristiti za Božić ili par nedelja kasnije.
ZAPADNA AUSTRALIJA – U nameri da se podstakne turistička potrošnja, građaniove države mogu da apliciraju za vaučere u iznosu od 100 dolara, uz uslov da potroše još najmanje toliko.
TASMANIJA – Prva runda turističkih vaučera, vredna 7,5 miliona dolara, u potpunosti je podeljena u roku od 40 minuta. Zbog toga je krajem septembra išla druga tura u ukupnoj vrednosti od pet miliona dolara. Vrednosti vaučera bile su različite.
SEVERNA TERITORIJA – Ima drugu rundu podele turističkih vaučera od po 200 dolara, na potrošenih 200 dolara. U prvoj rundi lokalna vlada je za ove namene utrošila 9,6 miliona dolara.
JUŽNA AUSTRALIJA – Za pomoć turizmu odvojeno je četiri miliona dolara. U oktobru su bili dostupni vaučeri od 100 dolara za upotrebu u hotelima u centru Adelajda i 50 dolara za trošenje u regionalnom i prigradskom smeštaju.
ACT – Za podsticanje rada malih preduzeća s fokusom na maloprodaju, turizam, ugostiteljstvo i lične usluge, Vlada ACT je pokrenula program digitalnih vaučera vredan 500.000 dolara. Program traje do 21. decembra, a vaučere su mogli da dobiju kako građani, tako i posetioci Kanbere.
KVINSLEND – Pokrenuta je akcija FairPlay vaučera u vrednosti od po 150 dolara, koja je bila namenjena za decu i njihove sportske aktivnosti.
Rekreacija na ceni
Oblast u kojoj je od februara zabeležen najveći skok potrošnje su „ostala dobra za rekreaciju“, što uključuje sportsku opremu i opremu za kampovanje, zabavne medije i igračke i igre. I pored blagog pada prometa ovih dobara sa ublažavanjem restrikcija, ipak pokazuje na trend promene potrošačkih navika ka rekreativnim aktivnostima u kojima može da se uživa i kod kuće.
