Tokom sledeće dve nedelje do Marsa stižu tri svemirske misije, jedan orbiter i dva lendera, nakon što su sedam meseci proveli putujući svemirskim prostranstvima.
Iako iza njih stoje tri različite države, SAD, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, sve tri letelice lansirane su u julu prošle godine i sve će se baviti istim problemom – drevnim životom na Marsu.
Naime, u 2020. je postojalo samo jedno razdoblje od mesec dana tokom kog su orbite zemlje i Marsa bile dovoljno blizu da bi za putovanje do Crvene planete bilo potrebno samo sedam meseci. Za sledeću ovakvu priliku zemlje bi trebalo da čekaju narednih 26 meseci.
Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su 19. jula 2020. iz japanskog svemirskog centra Tanegašima svoju prvu misiju na Mars. Ovo je najmanje rizična misija od tri navedene jer će letelica ostati u orbiti Marsa i neće proći zahtevnu proceduru sletanja.
Satelit vredan 219 miliona dolara analiziraće atmosferu Marsa i proučavati dnevne i sezonske vremenske promene na planeti.
Naučnici smatraju da je Mars nekada bio bogat vodom, a vrlo verovatno i životom.
„Neki od krivaca za transformaciju Marsa u suvu i prašnjavu planetu su klimatske promene i gubitak atmosfere. Pomoću tri naučna instrumenta na svemirskoj letelici analiziraćemo i pokušati bolje da razumemo vremenske prilike u donjoj i srednjoj atmosferi Marsa“, saopštila je svemirska agencija UAE-a.
„Kombinujući te podatke s onima o gornjim slojevima atmosfere, trebalo bi da otkrijemo mehanizme prenosa energije i čestica, a time i shvatiti kako su atmosferske čestice uspele da pobegnu gravitaciji Marsa“, dodala je.
Kineska misija „Tianwen-1“
Kina se pridružila vodećim svemirskim agencijama u potrazi za znakovima života na Crvenoj planeti te je 23. jula 2020. na Mars lansirala sopstveni rover. Letelica „Tianwen-1“, što bi u prevodu značilo „potraga za nebeskom istinom“, lansirana je s otoka Hainan na južnoj obali Kine, a sastoji se od orbitera i rovera. U orbitu planete bi trebalo da stigne 10. februara, iako će rover na planetu pokušati da se spusti tek u julu, i to na području naziva „Utopia Planitia“. Naime, NASA je na tom mestu otkrila moguće znakove postojanja leda.
Kada sleti na Mars, rover bi trebalo da traga za podzemnim vodama i dokazima o postojanju drevnih oblika života. Kineska nacionalna svemirska agencija je manje transparentna od NASA-e ili ESA-e te za sada nije sasvim jasno koje će tačno informacije o ovoj misiji biti objavljene, piše Sky News. Rover na solarni pogon težine 240 kilograma će tri meseca nakon sletanja tražiti biomolekule i druge naznake života, nakon čega je njegova misija gotova. Orbiter bi, s druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.
Treba napomenuti da je do sada samo SAD uspešno sleteo na Mars, i to osam puta od 1976. godine. Više od polovine letelica koje su poslate da bi dodirnule tlo Crvene planete je ili eksplodiralo ili izgorelo ili se srušilo na površinu.
NASA-in rover „Perseverance“
NASA-ina misija Mars 2020 lansirana je s Floride 30. jula 2020. godine, a trebalo bi na dalekoj planeti da istražuje njegovu geološku prošlost, ali i da traga za mogućim znakovima života. Rover „Perseverance“ bi trebalo da sleti na Mars 18. februara. Ima 19 kamera kojima će slikati prekrasan krajolik Marsa, dok će četiri druge snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo.
„Perseverance“ ima 1050 kg, a analiziraće tlo drevnog jezera poznatog pod nazivom krater Jezero. Ovaj krater je pun prepreka i opasnosti za rover; obiluje kamenjem, liticama i peščanim dinama. No, naslage u krateru bogate su mineralima koji nastaju u prisutnosti vode, što znači da je tamo nekada mogao postojati život.
U takvim sedimentima na Zemlji obično ima mikroskopskih fosila. Rover je opremljen i minijaturnim helikopterom „Ingenuity“ koji teži samo 1.8 kilograma i koji će biti prvi takav strojem, što će leteti na nekoj drugoj planeti.
Ovaj autonomni testni helikopter ima ugrađenu kameru, a napajaće se putem solarne ploče; no na sebi neće imati drugih naučnih instrumenata.
Evropska misija „ExoMars“ i traganje za vanzemaljskim životom
Vanzemaljski život namerava da istraži i evropska misija „ExoMars“, koja bi takođe trebalo da bude lansirana u julu, ali je to odloženo zbog tehničkih problema i pandemije koronavirusa. „Roskosmos i Evropska svemirska agencija odlučili su da odlože lansiranje druge misije ‘ExoMars’, kojoj je cilj istraživanje Crvene planete, za 2022.“, saopštila je ruska agencija. To je druga „ExoMarsova“ misija koja je trebalo da traga za znacima života na dubini od dva metra ispod Marsove površine.
Sastoji se od ruske površinske platforme i evropskog rovera koji bi trebalo da budu lansirani pomoću ruske rakete Proton s kosmodroma u Bajkonuru. Primarni cilj programa „ExoMars“ je dobijanje odgovora na pitanje da li je ikada na Marsu bilo života. Misija se sastoji od dva dela. U sklopu prve faze u martu 2016. godine lansirani su „Trace Gas Orbiter“ (TGO) i modul „Schiaparelli“.
Iako je misija TGO bila uspešna, to nije bio slučaj sa „Schiaparelli“ s kojim je izgubljen kontakt nakon neuspešnog sletanja. Drugi deo misije je lansiranje rovera „Rosalind Franklin“, što je, kao što je već spomenuto, odloženo za 2022. godinu. „TGO“ se nalazi u orbiti Marsa i traži dokaze o postojanju metana i drugih gasova koji bi upućivali na prošle ili trenutno aktivne biološke ili geološke procese.
Modul „Schiaparelli“ trebalo bi da testira tehnologiju ključnu za buduća sletanja na Mars, a rover „Rosalind“ trebalo bi da se posveti biološkim i geohemijskim istraživanjima.
Da je rover lansiran, ove godine bi do Marsa stigle četiri letelice iza kojih stoji više različitih nacija, a sve bi se bavile traganjem za dokazima postojanja drevnog života na Marsu. Sve to nalikuje na neku svemirsku trku, zamislite koliko bi značilo nekoj svemirskoj agenciji da prva nađe vanzemaljski život – takav događaj bi bio zapisan u svim svetskim udžbenicima i za njega bi znale sve buduće generacije.
