Učesnici tribine su od Vlade Srbije zatražili da o tom pitanuju zauzme jasan i nedvosmislen stav, jer, kako su ocenili, "njeni postupci Srbiju vode u NATO, a ulaskom u Alijansu, bila bi obavezna da prizna nezavisnost Kosova".
Ekspert za međunarodno pravo Smilja Avramov ukazala je na protivrečnost politike u Srbiji, jer se "vlast na papiru zalaže za vojnu neutralnost, a u konkretrnoj politici Srbija klizi u NATO". Avramov je zapitala i "čemu prijem poražene zemlje u tako moćnu silu, koja je bombardovala Srbiju, a taj postupak opravdala time što je rukovodstvo države poslala pred sud u Hagu".
Ona je izrazila sumnju da je reč o iskrenom prijateljskom odnosu i naglasila da je cilj NATO da zauzme funkciju Saveta bezbednosti UN.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske SCG Branko Krga naglasio je da Srbiju niko nije 
pozvao da se priključi NATO-u, da vlast to pitanje javno još nije pokrenula i da su poslednja istraživanja pokazala da 20 odsto građana na referendumu ne bi podržalo ulazak u tu vojnu alijansu.
Krga je naglasio da se ne slaže sa onima koji od građana traže podršku za ulazak u NATO, navodeći da je "bolje biti za stolom nego na meniju", zato što "Srbiji suštinski nije potrebna zaštita Alijanse".
Vojno-politički komentator Miroslav Lazanski nije se složio sa Krgom, navodeći da je Srbiji poziv za ulazak u NATO upućen iz samog vrha SAD-a i da su u savez dobrodošle samo one zemlje koje imaju rešeno teritorijalno pitanje.
"To znači da bi Srbija formalno ili potpisivanjem sporazuma o dobrosusedskim odnosima morala da prizna Kosovo", smatra Lazanski. Prema njegovim rečima, Rusija i NATO ne sarađuju i "njihov odnos se zasniva na blagoj špijunaži", a širenje NATO u Evropi predstavlja pretnju za bezbednost ruske države.
