Najveća manifestacija naše dijaspore na Južnoj hemisferi okupiće na desetine hiljada posetilaca koji će uživati u muzici, folkloru, dobroj hrani i predstavljanju srpskog nasleđa.
Eh, što volim kad dođe februar… Nekako cele godine s nestrpljenjem iščekujem da dođe taj mesec, pa da se zaori harmonika i zaigra kolce usred Sidneja. A tek ćevapi… Pa onda dve-tri limenke hladnog domaćeg piva… Ma, milina!
– Isti slučaj kod mene. Čim objave kad je festival, uzmem crveni flomaster i kalendar, pa triput zaokružim taj vikend. Da mi slučajno ne promakne…
Ovako nekako tekao je nedavni razgovor dvojice poznanika, Miloša i Đorđa, koji će zajedno sa desetinama hiljada Srba i mnogobrojnih znatiželjnika drugog porekla ove subote i nedelje ispuniti Tambalong Park u sidnejskoj luci Darling. Osmu godinu zaredom, u samom srcu Sidneja održava se Srpski festival, najveća manifestacija srpske dijaspore na Južnoj hemisferi.
Na stotine izvođača iz raznih gradova Australije, kao i mnoštvo volontera, ugostitelja i drugih izlagača, još jednom će prirediti događaj za pamćenje i razgaliti duše i srca celokupne srpske zajednice, a onima koji ne potiču iz naših krajeva omogućiće iskustvo kakvo se malo gde može doživeti.
– Jedva čekamo da vidimo plodove višemesečnog napornog rada i organizacije u kojoj smo vodili računa o svakom detalju. S velikim uzbuđenjem brojimo sate do otvaranja i nadamo se da će svi naši ljudi, ali i svi ostali, uživati u najboljem festivalu do sada – kaže operativni direktor Srpskog festivala Teodora Nogić.
Postali brend
Grupa mladih koji pucaju od entuzijazma i ljubavi prema svom rodu, svojski se trude da na najbolji način nastave ono što je starija generacija započela 2013. godine, pa ostavila njima u amanet. Prilika da se promoviše srpska zajednica u Australiji, kao i kultura i nasleđe našeg naroda, zvezda je vodilja timu koji je okupljen oko Srpske pravoslavne omladinske asocijacije (SOYA).
– Za ovih osam godina stekli smo prepoznatljivo ime. Naš festival je postao brend i izuzetno je dobro za naš narod što svi sada znaju ko su Srbi i kakvu tradiciju i običaje imaju. Takođe, kroz ovih osam godina privukli smo i mnogo naše dece koja nisu bila uključena u srpsku zajednicu, koja su slabo ili nikako govorila naš jezik, a sad ga sve bolje znaju i žele da otkriju što više o kulturi i istoriji, kao i o našoj zajednici ovde u Australiji – kaže Teodora.
Direktorka festivala ne propušta priliku da se zahvali starijima koji su pokrenuli ovu divnu manifestaciju i od kojih je sadašnja garnitura organizatora mnogo naučila.
– Gledali smo šta su i kako su oni radili i trudimo se da sledimo njihov primer, ali i da dodamo nešto novo, da unapredimo i obogatimo festival. Ovo je sjajan događaj za našu zajednicu u Australiji i zato nastojimo da bude na najvišem mogućem nivou – naglašava Teodora Nogić.
Kao u Beogradu
Zajedno s Teodorom, rukovodeći tandem Srpskog festivala čini Mihailo Mijatović, finansijski direktor manifestacije.
– Sve što je bilo dobro prošle i prethodnih godina smo zadržali, ali će biti u mnogo toga novog. Pre svega, biće mnogo dobre hrane, ali pored roštilja, palačinki i drugih specijaliteta, ove godine će biti i kokica i kuvanog kukuruza. Želeli smo da ljudi na festivalu mogu da se osećaju kao kad se šetaju Knez Mihailovom u Beogradu – kaže Mijatović.
Ove godine program će trajati duže nego pre. U subotu od podne do 10 uveče, a u nedelju od 11 ujutro, pa do osam sati.
– Ranije smo imali noćni koncert samo u subotu, a sada će biti i u nedelju, jer smo ove godine dobili dozvolu gradskih vlasti da produžimo festival za dva sata. Treću godinu zaredom „I-Band“ će zatvoriti program prvog dana, ovaj put uz podršku Tonija trubača, dok će tačku na festival u nedelju staviti „Crni voz“ – najavljuje Mihailo Mijatović.
U narodno kolo!
O programu Srpskog festivala više je govorila Teodora Nogić.
– I ovaj put nam dolaze izvođači iz drugih gradova, ali ih neće biti kao prethodnih godina. Neki su morali da otkažu u poslednji čas, neki su nam javili još ranije jer imaju događaje u svojim gradovima, poput folkloraša iz Adelajda koji se pripremaju za veliki jubilej „Oplenca“. Međutim, ove godine ćemo imati veći brojh različitih folklornih igara nego pre, između 45 i 50. Mnoga kulturno-umetnička društva iz Sidneja dolaze sa po četiri-pet grupa, a pored njih publici će se predstaviti „Krajina“ iz Perta, „Morava“ i „Benđo akademija“ iz Melburna, kao i ansambl crkve Sveti Jovan Krstitelj iz Vulongonga.
Organizatori otkrivaju i da je spremna još jedna poslastica za sve posetioce…
– Publika će imati priliku da zaigra uz sjajni harmonikaški duo iz Melburna koji se proslavio na nedavnom Australijen Openu, kad su veliki deo naših navijača podigli na noge posle pobede Novaka Đokovića u finalu. Oni će svirati i u subotu i u nedelju i očekujemo da naprave zaista vrhunsku atmosferu. Nadamo se i da će veliko narodno kolo zajedno igrati više od hiljadu ljudi koliko ih je igralo prošle godine – priželjkuje direktorka festivala Teodora Nogić.
Izložba nošnji i ordenja
Posebnu pažnju i ove godine organizatori su posvetili istorijskom nasleđu našeg naroda. Posle prošlogodišnje izložbe posvećene Nikoli Tesli, pod festivalskim šatorima sada će biti predstavljene nošnje i vojničko ordenje kroz vekove. Organizatori su uspeli da realizuju ovu izložbu zahvaljujući nesebičnoj pomoći dvojice sveštenika – oca Radeta Radana iz Lazarice i prote Saše Radoičića iz crkve Svetog Save u Mona Vejlu.
Samo da kiše ne bude
Posle prošlogodišnje obilne kiše koja se prvog dana festivala srušila na Sidnej, sada svi gledaju u nebo i osluškuju vremensku prognozu. Prema poslednjim najavama, očekuje se da bi opet u subotu moglo da bude padavina…
– Nadam se da neće i da ćemo imati više od 40.000 posetilaca tokom vikenda – kaže Teodora Nogić. – Ali, sve i ako bude padala, prošle godine smo pokazali da našem narodu ni kiša ne smeta. Pripadnici drugih zajednica koji su dolazili na festival nisu mogli da veruju po kakvom smo pljusku tada igrali. Mnogi su se čudili, ali i rekli nam da takvu energiju nikad nisu videli na jednom festivalu.
Medmilica i dečije ćoše
Srpski festival će ove godine posebnu pažnju obratiti na najmlađe.
– Imaćemo Dečije ćoše (Kid’s corner), gde će deca moći da crtaju, da se igraju i druže. Biće to jedna vrsta kreativne radionice za najmlađe – kaže Mihailo Mijatović.
Direktor festivala je od noviteta istakao i originalne napitke koji su spremni da pojačaju konkurenciju već proverenoj limunani (sok od limuna i nane).
– Ove godine smo napravili ledeni čaj na srpski način nazvan „medmilica“, pošto su njegovi sastojci kamilica i med. Takođe, moći će da se proba sok „Ruža beri“, napravljen od šipka i šumskog voća.
Vuk uz Teslu
Predstavljanje srpskih velikana široj australijskoj javnosti nastaviće se kroz murale koji će dominirati Tambalong Parkom.
Na velikom kontejneru koji je postavljen u sklopu festivala, prošle godine našao se portret Nikole Tesle, a sada je uz lik čuvenog naučnika naslikan i otac modernog srpskog jezika Vuk Stefanović-Karadžić. Pored je ispisana i njegova izreku koja je postala slogan festivala: „Ako svaki uradi koliko je kadar, neće narod nikada propasti“. Autor oba murala je, naravno, mlada srpska umetnica iz Sidneja Petrija Pajić.
Gosti iz Srbije
Po drugi put na Srpskom festivalu u Sidneju nastupiće gosti iz otadžbine. Kao i 2018. godine biće to Kulturno-umetničko društvo „Riznica“ iz Kraljeva, koje će se predstaviti u nedelju popodne spletom igafra iz kumanovskog polja.
– „Riznica“ će biti po drugi put gost festivala iz Srbije. Prilikom našeg nedavnog susreta, ljudi iz Kraljeva su nam rekli da im je bilo toliko lepo prošli put da su jedva čekali da ponovo dođu u Australiju i nastupe na festivalu – kaže Mijatović.
Volonteri
Svi koji su uključeni u organizaciju festivala rade na dobrovonljnoj bazi. Pored rukovodstva, brigu da sve protekne u najboljem redu vodiće rekordan broj od 120 volontera.
– Čitav festival je volonterski i svi koji su uključeni u organizaciju su tu zbog ljubavi prema našem narodu i srpskom nasleđu. Većinom smo svi između 18 i 25 godina, mladi smo, svi se družimo i izlazimo zajedno, a nadasve smo puni želje da uradimo nešto dobro za našu zajednicu, jer je to nešto što nas čini veoma srećnim – kaže Teodora Nogić.
