On se sinoć, sa dvojicom prijatelja iz Gacka, zaputio ka Beogradu da bi, kako veli, izbliza video i pozdravio "velikog slovenskog vladara".
Čestitka– Kad sam saznao svojevremeno da je Vladimir Putin izabran za predsjednika Rusije, svu kafanu u kojoj sam se zatekao tada sam častio pićem, a Aćim Višnjić, poznati golijski pjesnik i bivši narodni poslanik i ja, tada smo mu uputili i čestitku – kaže Tomo. |
– Ja se samo nadam i vjerujem u gospoda Boga i Putina da će pomoći i učiniti da opstane srpstvo i Srbija, da opstane slovenstvo i pravoslavlje, a potpuno sam siguran da nama u Crnoj Gori nema spasa i opstanka bez Srbije i majke Rusije – veli ovaj sasvim neobični čovek, nekadašnji radnik nikšićkog Monteksa koji je mimo svoje volje pre petnaest godina ostao bezposla, ali je potom svojevoljno odlučio da se vrati na selo.
Na opustelom imanju sam je zasnovao domaćinstvo i drži dvadesetak koza i ovaca, četiri krave, telad i drugo:
– Sve to sam zatvorio u štalu, neka čeka i gladuje dva dana dok se vratim, jer u opustjelom selu nema ko da me zamijeni i pripazi mi mal dok se ne vratim. Bolje je i da gladuju nego da ih vuci razgone i kolju, a ja nijesam mogao propustiti ovu priliku da ne vidim vladara kojemu se danas – volio ga ne volio – divi i klanja cio svijet. Ja znam i svjestan sam da će u Beogradu biti veliko obezbjeđenje – što je i normalno posebno poslije onih jada koji su se dogodili na utakmici Srbije i Albanije, ali bio bih presrećan ako mi se pruži prilika da ga vidim izbliza, da ne govorim o tome šta bi mi značilo i ruku da mu stisnem. To bi mi bilo ravno onom trenutku kad sam kleknuo na Hristov grob…
On kaže da su mu posle puta u Svetu zemlju ostale samo još dve velike želje.
– Nadam se u Boga i dobre ljude, da će me i zdravlje poslužiti još toliko da posjetim Svetu goru i vidim majku Rusiju – kaže ovaj uporni čovek.
