Mnogi naši čitaoci su primetili da se u poslednje vreme dešava da „Vesti“ ne stižu svakodnevno u novinarnicama nekih australijskih gradova.
Javljate nam se, pišete, interesujete se šta se dešava s vašim omiljenim listom, a mi verujemo da znate da problem nije do nas i da činimo sve što je u našoj moći da do takvih situacija ne dolazi često.
Međutim, zbog neredovnog avionskog saobraćaja, dešava se da distributeri nekada ne mogu na vreme da dostave novine u pojedine gradove, naročito u Melburn, a dešavalo se da isti problem imamo i sa dostavom u Pertu i Brizbejnu.
Takođe se dešava da neke veće novinarnice ne žele da drže etničku štampu zbog relativno malog broja prodatih primeraka, pa otkazuju. Takođe se dešava i da neka od prodajnih mesta ne plate distributerima fakture, pa im onda uskrate snabdevanje dok se računi ne izmire.
Sve ove okolnosti pogađaju mnoge naše verne čitaoce, a jedna od njih je Radojka Miljanić iz Melburna, koja već godinama redovno prati “Vesti“.
Prema rečima njenog sina Živka, teško joj pada kada „Vesti“ ne dođu do Melburna, kao što se to često dešavalo tokom poslednjih restrikcija.
– Najteže mi je kada dođem kući s posla, a nisam našao „Vesti“ – kaže Živko i dodaje da je potpuno drugačija situacija kada donese novine za mama Radojku.
– Kada joj donesem “Vesti“, ona prione i pre večere da čita, a sutradan nastavi natenane dok ne stigne „sveži“ primerak.
Iako ima 93 godine, Radojka čita bez naočara – sve osim najsitnijih slova, kaže njen sin.
Inače, Radojka je iz rodne Hercegovine došla u Australiju 1996, posle ratnih dešavanja. Tokom tih teških godina izgubila je supruga, koji je preminuo za vreme izbeglištva, ali je ostala pozitivna i jaka. Radojka ima dve kćerke i dva sina, a naročito je ponosna na svojih devet unučadi i 22 praunučadi.
Kako kaže njen sin Živko, s kojim živi, Radojka se prilagodila novom životu na Petom kontinentu, a i dalje je aktivna i u svakodnevnim kućnim poslovima.
– Sama ide u kupovinu i ne treba joj prevodilac. Kao austrijski penzioner govori nemački perfektno, pomalo ga i meša s engleskim, ali se uvek snađe – kaže Živko i dodaje da Radojku nisu zaobišle nevolje u poslednje vreme. – Ali ona je izuzetno jaka osoba. Ima i dobrog doktora Petra Pješivca, koji je posebno respektuje, a i ona njega.
Pored detaljnog čitanja „Vesti“, Radojka vreme provodi sadeći paradajz, krastavce, paprike…
Pre pandemije redovno je išla na penzionerska druženja, gde je rado viđen gost, a nada se da će uskoro opet moći da se druži.
– Omiljen je član penzionera, jer je komunikativna i zabavna. Ima neverovatnu memoriju, pomno prati sva dešavanja u našim krajevima, a dosta dobro poznaje i situaciju u Australiji. Ona veruje da rad drži čoveka i da snaga ulazi na usta. Poseban recept za dugovečnost nema, jer jede i pije sve što joj godi – otkriva Radojkin sin.
Verujemo da će Radojka ostati verni čitalac „Vesti“ i da će još dugo čitate njene omiljene novine bez naočara.
Ispričajte nam vašu priču!
Pozivamo sve čitaoce koji imaju interesntne priče o sebi ili svojim najbližima, posebno o onim članovima domaćinstva koji kao Radojka Miljanić naročito vole da čitaju „Vesti“, da nam se jave i pošalju svoju priču.
Mi ćemo zanimljive storije o vama i vašim bliskim osobama, rado objaviti na stranicama vašeg i našeg lista.
Pretplata samo u novinarnici
Mnogi čitaoci su nas kontaktirali u poslednje vreme i raspitivali se za mogućnost pretplate na „Vesti“. Nažalost, pošti za isporuku novina treba i do sedam dana, a pošto su „Vesti“ dnevni list, to nije moguće organizovati.
Ali, moguće je dogovoriti pretplatu u lokalnoj novinarnici, posebno ako ste pretplaćeni na još neke australijske novine. S ukidanjem restrikcija i normalizacijom života, nadamo se da ćete i „Vesti“ moći ponovo redovno da nalazite kod vašeg prodavca novina.
Mi ćemo s naše strane nastaviti da činimo sve da dođemo i do novih prodajnih mesta, kako bismo vam omogućili da što lakše dođete do jedinog dnevnog lista na srpskom jeziku u Australiji.
