Lideri Evropske unije na vanrednom samitu 20. februara u Briselu pokušaće da približe pozicije oko EU budžeta za period 2021-2027.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naglašava da su u pitanju tradicionalno „najteži pregovori“ sa kojima se suočava Unija.
„Svako dalje odlaganje dogovora o Višegodišnjem finansijkom okviru stvorilo bi praktične i političke probleme i ugrozilo nastavak postojećih programa i politika kao i pokretanje novih“, poručio je Mišel u pozivnom pismu liderima EU.
Da bi EU dobila novi budžet za narednih sedam godina, institucije EU i zemlje članice moraju da postignu konsenzus o visini izdvajanja iz nacionalnih u jedinstveni evropski budžet, kao i raspodeli tog novca po prioritetnim oblastima.
Ovogodišnju debatu o novom budžetu dodatno komplikuje činjenica da je Velika Britanija svojim izlaskom iz Unije „povukla“ oko 75 mijardi evra svojih doprinosa zajedničkoj evropskoj kasi.
Evropska komisija prva je još 2018. godine izašla sa predlogom da udeo zemalja člancica u sedmogodišnjem budžetu EU za period od 2021 do 2027. godine bude 1,11 odsto nacionalnog BDP.
Zemlje članice, na prvom mestu one koje najviše odvajaju za zajednički budžet kao što su Nemačka, Danska, Holandija i Švedska, zalažu se za nacionalne doprinose ne veće od jedan odsto BDP.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, nakon kosultacija sa zemljama članicama, prošle nedelje predstavio je „kompromisni predlog“ koji iznosi 1,074 odsto BDP. Predlog novog EU budžeta podrazumeva i mogućnost „prelivanja“ novca iz jednog fonda u drugi „po potrebi“, kao i mogućnost suspenzije fondova za one zemlje koje krše evropske principe vladavine prava.
U međuvremenu, predlog predsednika Evropske komisije naišao je na kritike Evropskog parlamenta koji naglašava da ambiciozni planovi Komisije i Saveta o zaštiti klime, digitalizaciji i geopolitičkoj ulozi EU zahtevaju i adekvatnu budžetsku podršku.
Istovremeno, zemlje Istočne i Centrane Evrope, kao najveći korisnici kohezionog fonda, očekuju da ne dođe do smanjenja novca namenjenog za regionalni razvoj.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred vanredni samit u Briselu pozvala je na nalaženje ravnoteže između „starih i novih“ prioriteta.
„Ima mnogo zemalja koje s pravom brane kohezionu politiku. Ima mnogo zemalja koje brane poljoprivrednu politiku. Ali očekujem slicnu odlučnost i u zalaganju za nove prioritete“, kaže fon der Lajen, dodajući da neće prihvatiti budžet koji ne predviđa bar četvrtinu sredstava za sprečavanje klimatskih promena.
Uzevši u obzir sve ove zahteve, u Briselu ne očekuju da bi do dogovora oko novog budžeta moglo da dođe tako brzo. Ocenjuje se da bi vanredni sastanak EU lidera mogao da se produži i na 21. februar, bez garancije da će i tada doći do konsenzusa.
Tek nakog međusobnog dogovora zemalja članica trebalo bi da uslede pregovori sa Evropskim parlamentom. EU izvori ocenjuju da je „realnije“ očekivati usvajanje sedmogodišnjeg EU budžeta tokom predsedavnja Nemačke u drugoj polovini godine.
