U dubinama Tihog okeana kod obale Guama, skoro 100 metara ispod površine, gde dopire samo difuzna svetlost, naučnici su otkrili čudesni svet ispunjen stvorenjima kakva nikada ranije nisu viđena.
Tim Kalifornijske akademije nauka zaronio je u takozvanu „zonu sumraka“, jedan od najmanje istraženih ekosistema na planeti, i vratio se sa neverovatnim otkrićima, piše Si-En-En.
U ovaj deo okeana, poznat kao gornja zona sumraka, toliko je teško, skupo i opasno doći do njega da je dostupan samo podmornicama, vozilima na daljinsko upravljanje ili, u ovom slučaju, specijalno obučenim roniocima. Standardna oprema za ronjenje nije dovoljna; ronioci moraju da koriste specijalizovanu opremu i da udišu mešavinu helijuma i vazduha da bi preživeli na dubinama do kojih rekreativni ronioci, koji se spuštaju do najviše oko 40 metara, ne mogu da dođu.
Tokom osam zarona u novembru, Luiz Roča, jedan od ronilaca i kustos ihtiologije u Kalifornijskoj akademiji nauka, i njegov tim uspešno su sakupili 13 uređaja za praćenje postavljenih na dubokim grebenima Guama pre više od osam godina. Uređaji, napravljeni od pe-ve-ce panela, funkcionišu kao veštački grebeni gde se morski organizmi naseljavaju i rastu. Roča ih je opisao kao „male podvodne hotele koje vremenom kolonizuju organizmi koralnih grebena“.
Nakon što su monitori, koji izgledaju kao umetnička dela prekrivena živim bojama, transportovani u Morsku laboratoriju Univerziteta Guam, naučnici su počeli da ih analiziraju. Do sada su pronašli 2.000 primeraka, od kojih je 100 prvi put viđeno u regionu, a 20 su potencijalno potpuno nove vrste.
Među otkrićima su moguća nova vrsta kardinalske ribe, rak sa narandžastim kandžama kakav nikada ranije nije viđen na Guamu i nova vrsta morskog puža prošarana žutom i ružičastom bojom. Roča je izdvojio raka pustinjaka koji koristi školjke slične dagnjama kao svoj dom, umesto uobičajenih školjki puževa.
„Svaki rak pustinjak koga sam ranije video koristio je školjke puževa kao svoj dom, ali ova vrsta ima neke zaista zanimljive adaptacije koje joj omogućavaju da umesto toga koristi školjke“, rekao je on.
Ali uzbuđenje zbog otkrića pratili su strahovi za budućnost ovih ekosistema.
„Više od polovine vrsta koje ovde žive su nepoznate, ali ovi grebeni već pate od ribolova, zagađenja i promene klime“, upozorio je Roča.
Iako podaci o temperaturi sa uređaja još uvek pristižu, prvi rezultati pokazuju da se i ove duboke vode zagrevaju, prateći globalne trendove. „Ovo je u suprotnosti sa pretpostavkama da bi ova dubina mogla biti sigurno utočište, zaštićeno od zagrevanja“, primetio je Roča.
Ekspedicija na Guam je samo početak dvogodišnjeg projekta tokom kojeg će naučnici sakupiti ukupno 76 monitora sa dubokih grebena širom Pacifika, uključujući Palau, Francusku Polineziju i Maršalska Ostrva. Nadaju se da će im ovo pružiti detaljniju sliku života u zoni sumraka i pomoći im da pronađu načine da zaštite ovaj misteriozni deo naše planete.
