Na udaljenosti od oko 880 svetlosnih godina, blistava egzoplaneta polako oslobađa svoju atmosferu u svemir, stvarajući dva džinovska helijumska repa koja se protežu više od pola puta oko njene matične zvezde.
Ovo je prvi put da je takav prizor ikada zabeležen, a otkriće je objavljeno u novoj studiji zasnovanoj na podacima sa svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, piše „Sajens alert“.
U centru istraživanja je WASP-121b, poznata i kao Tilos, egzoplaneta koja je naučnicima već poznata po svojim neobičnostima. Na njoj se mogu naći oblaci isparenog metala, kiša rubina i safira i najbrža atmosferska mlazna struja ikada zabeležena.
Pripada kategoriji ultra-vrućih Jupitera – gasnih giganata sličnih našem Jupiteru, ali koji kruže izuzetno blizu svojih zvezda, zbog čega su im temperature izuzetno visoke. Tilos je toliko blizu svojoj zvezdi da mu je potrebno samo 30 sati da završi jednu orbitu, što znači da je godina na njemu otprilike ista kao dan na Zemlji.
Zbog ove blizine, intenzivno zračenje zvezde zagreva atmosferu planete na hiljade stepeni. U takvim ekstremnim uslovima, lakši gasovi poput vodonika i helijuma izlaze u svemir. Iako se atmosfersko bežanje često dešava postepeno, tokom dugih vremenskih perioda može značajno promeniti veličinu i sastav planete, utičući na njenu evoluciju.
Većina prethodnih saznanja o atmosferskom izlasku zasnivala se na podacima prikupljenim tokom planetarnih tranzita, kratkih prolaza planete ispred njene zvezde. Ali takva posmatranja beleže samo delić onoga što se dešava tokom cele orbite.
U novoj studiji, istraživači su koristili teleskop „Džejms Veb“ da kontinuirano posmatraju Tilos skoro 37 sati, pokrivajući više od jedne pune orbite. Skenirali su njenu putanju tražeći helijum i otkrili da se izmaglica ovog gasa proteže daleko izvan planete, zauzimajući skoro 60 procenata njene orbite.
Ono što je posebno iznenadilo naučnike jeste to što Tilos stvara ne samo jedan, već dva različita repa. Jedan rep zaostaje za planetom, dok se drugi proteže ispred nje. Oba su ogromna i zajedno pokrivaju površinu više od 100 puta veću od prečnika same planete.
