Tadić ne sme da oprašta ustašama

Zbog politike odbili knjigu: Dr Srboljub Živanović

 

Posebno je podvukao da se ne smeju zaboravljati stravični zločini koje je "hrvatski narod činio u Jasenovcu, Staroj Gradiški, Donjoj Gradini"… Srpskoj zvaničnoj politici ozbiljno je zamerio na pokušaju minimiziranja tih zločina, na upornom ćutanju o 700.000 ubijenih Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja, a zarad "mira u regionu".
 

Političarima i državnicima Srbije prebacuje što prihvataju sa zapada revizionističku politiku koja umanjuje, pa tako i opravdava te zločine.
 

Profesor Živanović građu za ovo štivo, kao i nepobitne dokaze, obezbedio je 1964. godine kada je kao član Komisije za utvrđivanje zločina u Jasenovcu, Donjoj Gradini i Staroj Gradiški tadašnje SFR Jugoslavije učestvovao u otkopavanju jama, masovnih grobnica i drugih stratišta.
 

"Kao individua imam pravo da oprostim onome ko mi je učinio nažao. To mi je dužnost kao hrišćanina i Srbina, pravoslavca. Ali niko nema pravo da u ime drugih oprašta, posebno ne u ime preklane dece, ubijenih ljudi maljevima, zaklanih, bacanih u Savu, u masovne grobnice, jame, u užarene peći. Zar se u ime tih nesrećnika nekom zlikovcu ili zlikovcima može oprostiti, ili još gore, kako nekome može pasti na pamet da se izvinjava tim zverima u čovečjem telu. To može samo Svevišnji Bog i niko više", kategoričan je dr Živanović.

Svoju oštricu akademik Živanović usmerio je ka aktuelnom predsedniku Srbije Borisu Tadiću sa kojim se sretao i u Donjoj Gradini u čijim masovnim grobnicama leže i članovi Tadićeve familije.
 

"Ukoliko se naš predsednik i pored iznesenih činjenica izvini i tim krvolocima i on spada u grupu žestoko kritikovanih. Znam, njegove su namere dobre. On bi želeo da uspostavi bolje odnose u regionu. Ali te njegove namere one žrtve tamo u Jasenovcu ne odobravaju. E takve žrtve i te naše nezaceljene rane oduzimaju pravo svakom, pa i predsedniku da bilo šta slično u njihovo ime učini."
 

Akademik Živanović posebno se obrušio na srpsku zvaničnu politiku prema Jasenovcu za koju kaže da je bezumna i da najblaže rečeno – izaziva tugu. Ta naopaka zvanična politika čini sve da se ti zločini ili minimiziraju ili zaborave.
 

"Srbija našu decu u školama ne upoznaje o strašnom genocidu nad srpskim narodom, a koji je izvršio hrvatski narod, nisu to učile ni prethodne generacije. Nisu učile o zločinima nad kojima su se zgražavali i ti okrutni nacisti i fašisti. I što je čudnije, na zapadu mnogo više znaju o zločinima u Jasenovcu no u Srbiji. To je strašno, to je ponovljeni zločin nad tim svirepo ubijenim Srbima. Naša deca ne idu na ekskurzije u Donju Gradinu i Jasenovac da vide mesto tih stravičnih zločina."
 

Pokolj: Ustaša sa srpskim žrtvama u Jasenovcu

 

Naš sagovornik kaže da srpsku politiku minimiziranja jasenovačkih žrtava potvrđuje i odbijanje Ministarstva kulture Srbije da za biblioteke i škole u Srbiji otkupi primerke knjige "Jasenovac".
 

"Odluka Ministarstva kulture Srbije da odbaci knjigu je direktna posledica te zastrašujuće politike u Beogradu. Knjiga "Jasenovac", dakle, nije ušla u srpske biblioteke i škole zbog takvog stava naše zvanične politike. Jer, u krugovima naših političara na vlasti i u opoziciji postoji velika težnja da se o Jasenovcu ne govori, ne piše i ne priča. To čine zarad saradnje i mira i pod izgovorom da užasnim pričama o Jasenovcu trujemo našu decu. Ova suluda politika rođena je u Beogradu i neguje se u Beogradu", zaključio je Živanović.