Državni sekretar Svete Stolice kardinal Parolin odavno je dobro upoznat sa stvarnim prilikama na Kosovu i Metohiji, uključujući i saznanja iz prve ruke, tako da će posle posete Srbiji sigurno svoje zaključke konstruktivno i racionalno ugraditi u usmeravanje sveukupnog međunarodnog nastupanja vatikanske diplomatije.
Osobito na najširem planu nužnosti da svekoliko stradanje Srba u kosovskom paradržavnom kazamatu, uključujući duhovno i kulturno, konačno bude tretirano onako kako težina okolnosti iziskuje, kaže za Kosovo onlajn Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu.
Položaj srpskog naroda i srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu bila je jedna od tema tokom razgovora Parolina sa predsednikom i premijerom Srbije, Aleksandrom Vučićem i Milošem Vučevićem, kao i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem, a Tanasković navodi da s obzirom na specifičnu dvojnu prirodu Svete Stolice, kao crkve i kao države, „položaj srpske zajednice na ‘Kosovu’ i stanje pravoslavne duhovne i kulturne baštine u ovoj kvazidržavi, bilateralno se ne sagledava i ne razmatra samo kao političko, društveno i pravno pitanje, već i kao nezavidna ovovremena sudbina jednog hrišćanskog naroda i njegovih svetinja“.
– Vatikan je kosovskometohijski problem uvek posmatrao i prema njemu se odnosio i u konfiguraciji međucivilizacijskog horizonta, ne zanemarujući, naravno, ni ostale aspekte. Zato je razmena mišljenja o stanju i procesima na ‘Kosovu’ naših zvaničnika, a i najvišeg crkvenog vođstva, sa državnim sekretarom Svete Stolice, svakako bila sadržajna i na poseban način značajna – ocenjuje Tanasković.
O tome da li Vatikan može biti saveznik Beograda kada je reč o zaštiti srpske srednjevekovne kulturne baštine na Kosovu za koju postoje pokušaji da se preimenuje u „kosovsku“, naš sagovornik kaže da je Vatikan i ranije izražavao spremnost da, na načine i mehanizmima koji mu stoje na raspolaganju, konkretno doprinese zaštiti i obnavaljanju srpske srednjovekovne duhovne i kulturne baštine na Kosovu.
– Ta spremnost je, sticajem raznih činilaca, kako objektivnih tako i subjektivnih, do sada dala srazmerno male rezultate. Bilo je i primera gde su se predstavnici lokalnog katoličkog sveštenstva na ‘Kosovu’, etnički Albanci, sporadično uključivali u kampanju rasrbljivanja i pokušaja pokatoličavanja, odnosno ‘etatizovanja’ pojedinih naših svetinja i spomenika, što ne bi trebalo da je u duhu hrišćanskog ekumenstva, na kome papa Franja od početka svog pontifikata naglašeno insistira, a što je ponovio i kardinal Parolin u obraćanjima tokom upravo završene posete, naročito jasno u Sremskim Karlovcima. Nema sumnje da Sveta Stolica, ako istinski pokrene potencijale svojih uticaja, može efektivno doprineti zaštiti srpskih svetinja i univerzalno vrednih kulturnih dobara na ‘Kosovu’ – ističe Tanasković.
Na pitanje da li je stav Vatikana, koji ne priznaje Kosovo, od uticaja na deo zemalja u svetu, naš sagovornik kaže da je uticaj Svete Stolice u današnjem izmenjenom i bitno obezduhovljenom svetu na novoj prekretnici objektivno smanjen u odnosu na neka ranija vremena, ali da je i dalje znatan.
– Posebno u zemljama koje nisu samo nominalno i tradicionalno, već stvarno i danas katoličke, kao što su, na primer, mnoge u Centralnoj i Latinskoj Americi, pa i neke u Africi. Tamo se prilikom zauzimanja spoljnopolitičkih stavova kao orijentir u obzir uzima i pozicija Svete Stolice. Imajući u vidu, pre svega, dugoročne interese Katoličke crkve, ali i realnosti međunarodnih odnosa, Vatikan se opredelio za principijelnu i obazrivu politiku prema pitanju ‘Kosova’, što isključuje bilo kakvo zaletanje motivisano nekom efemernom konjunkturom, a još manje pritiscima sa strane ili upornim lobiranjem, tačnije obletanjem, kosovskih ‘prijatelja’ i funkcionera iz Prištine. Tokom Parolinove posete to opredeljenje je potvrđeno njegovim zalaganjem za to da se sva pitanja mogu i moraju rešavati isključivo dijalogom – kaže Tanasković.
Kako dodaje, drugi je, i pravi problem, za koji je kardinal Parolin najmanje odgovoran, to što o „dijalogu“ govore i Nato, u vezi sa otvaranjem mosta na Ibru, i Peter Stano, pozivajući „obe strane“ na uzdržanost, i Kristofer Hil, i Miroslav Lajčak.
– Nema li to možda ‘dijalog’, u ovom slučaju, neko drugo značenje, različito od onog u rečenicama, poput čuvenog jednokratnog poslovničkog pronalaska ‘konsenzus minus jedan’, kad je onomad SRJ trebalo suspendovati u Oebsu? – navodi Tanasković.
