Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici širom Australije obeležili su u nedelju, 26. februara, dva značajna praznika pred početak vaskršnjeg posta – Svetog Simeona Mirotočivog i Bele poklade.
Liturgiju u crkvi Svetog apostola i jevanđeliste Luke u sidnejskom predgrađu Liverpul, služili su prote Aleksandar Milutinović i Nenad Đurašinović, apostole je čitao ipođakon Nikola Zbiljić a odgovarali pojci u pevnici.
U svojoj pastirskoj besedi prota Nenad je govorio o današnjoj poruci iz Jevanđelja, a posebno o Svetom Simeonu Mirotočivom, osnivaču srpske vladarske loze – dinastije Nemanjića, koja je vladala 200 godina.
– Svetovno ime Simeona Mirotočivog pre nego što se zamonašio bilo je Stefan Nemanja, a upokojio se na današnji dan 1200. godine u srpskom manastiru Hilandaru, koji je podigao zajedno sa svojim sinom Rastkom, monahom Savom, kog srpski narod slavi kao svog najvećeg prosvetitelja – Svetog Savu – naglasio je otac Nenad.
Govoreći o rodonačelniku loze Nemanjića, prota je podsetio da je Sveti Sava preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast.
– Danas se mošti Svetog Simeona nalaze se u njegovoj zadužbinu Studenici, a za života je sagradio još i Đurđeve stupove, manastir Svetog Nikole kod Kuršumljije i crkvu Svete Bogorodice na ušću reke Kosanice. Zbog čudotvornog tečenja mira iz njegovih zemnih ostataka, prozvan je Mirotočivim – rekao je između ostalog prota Đurašinović.
On je, takođe, napomenuo da toga dana svi pravoslavni hrišćani obeležavaju Bele poklade, praznik kada se na trpezi nalazi bela hrana, traži se oproštaj grehova, ali se i priprema za veliki vaskršnji post.
Posle liturgije većina prisutnih vernika je ispunilo crkvenu salu, gde su ovdašnje članice Kola srpskih sestara pripremile bogato posluženje za sve uzraste.
Dan kasnije, u ponedeljak 27. februara, počeo je uskršnji post koji će trajati do 15. aprila.
Podsećamo da Uskrs svake godine menja svoj datum, nazivaju ga i “pokretnim“ praznikom, ali uvek pada i obeležava se na isti dan u sedmici – nedeljom. Datum Uskrsa, iz godine u godinu, računa se na osnovu astronomskog merenja, odnosno korišćenjem crkvenog kalendara.
Pravoslavni Uskrs nikada ne pada pre 4. aprila i nikada nije nakon 8. maja, a ove 2023. godine pada 16. aprila.
Dve strane Časnog posta
Vaskršnji post koji je počeo u ponedeljak je najduži od četiri velika posta u pravoslavlju, a zove se i Časni post. Post ima dve strane, telesnu i duhovnu.
Telesni post je uzdržavanje od određenih jela i alkoholnih pića, a duhovni post podrazumeva odricanje od grešnih i zlih misli, želja i dela.
Vaskršnji post je najstroži u godini, a za vreme njegovog trajanja vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno od sve hrane životinjskog porekla.
Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mladenci), dok se riba može konzmirati samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se – “na vodi“.
