U manastiru Rakovica u Beogradu, na samo nekoliko metara od mesta gde je 2009. sahranjen patrijarh Pavle, krajem ove nedelje svečano je otvorena Spomen-soba jednog od najomiljenijih srpskih vladika i poglavara SPC. U nekoliko prostorija smešteno je oko 500 eksponata, od ordenja, ikona, do predmeta koje je patrijarh Pavle koristio ili su ga darivali.
Već na ulazu se nalazi pet kofera koji uvode posetioca ne samo u ovu izložbu, već i u skromnost nekadašnjeg patrijarha. U zbirci je mnogo predmeta koji o tome svedoče, pa čak i delovi automobilskih guma koje je koristio kako bi opravljao i svoje, ali i tuđe cipele.
Skromni mudrac
Uz one lične predmete, poput rešoa i metalnog lončeta za voskomastik (koristi se isključivo za osvećenje hramova), đubrovnika i metlice, koje je patrijarh svakodnevno koristio, u zbirci se nalazi i pisaća mašina na ruskom jeziku marke „Erika“ koju je koristio za svakodnevnu službenu korespondenciju, ali i da bi odgovarao na pisma verujućeg naroda iz celog sveta. Tu su i bogoslužbeni sasudi, kadionice, krstovi, okovano Jevanđelje…
Među eksponatima koji bez sumnje zavređuju najviše pažnje su njegova diploma počasnog doktora bogoslovskih nauka koju je dobio 1991. godine, zatim arhijerejska odežda patrijarha srpskog sa mitrom, dve panagije i krstom i žezlom, ali i slavska ikona „Vaskrsenje Lazarevo“ – Lazareva subota sa kandilom, radne beleške i priručnici dok je bio episkop raško-prizrenski…
Iz tog perioda ga odlično pamti protojerej stavrofor Đorđe Trajković, penzionisani sveštenik iz Minhena koji je do 2019. službovao u Nemačkoj, a od tada pomaže sestrinstvu manastira Rakovica. Sa vladikom Pavlom je proveo više od 20 godina, počev od Prizrenske bogoslovije, gde je najpre bio učenik, a zatim i profesor i to punih 14 godina. Upravo ga je patrijarh Pavle rukopoložio u prvi sveštenički čin.
– Patrijarha pamtim kao episkopa koji je sve što je govorio, to je i tvorio. Nikad nije radio nešto ili tražio od drugih, a da sam nije svojim delom ili primerom to činio. Činilo bi se neki put da greši kada vam odbije neku molbu ili zahtev, ali tek kad se čovek pribere shvati koliko je zapravo bio u pravu jer nikada nije gledao lični, već isključivo interes Crkve – priča prota Đorđe Trajković.
Lekcija o tanjiru
Priseća se i lepe priče koja govori o skromnosti, ali i štedljivosti tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog.
– Redovno je po završetku svojih episkopskih obaveza odlazio u Bogosloviju. Znao bi da tokom večere prođe među učenike i prekori nekoga ko nije sve pojeo da je to greh. Zato je njegov tanjir uvek bio čist. To su svi znali i kad su tadašnjeg rektora Milutina Timotijevića deca pitala zbog čega moraju da sve pojedu iz tanjira, on im je objasnio da time pokazuju svoju pobožnost. Jednom prilikom Bogosloviju je posetio mitropolit Amfilohije i na kraju je seo sa rektorom da se malo osveže. Nešto su i pojeli, ali Amfilohije nije očistio svoj tanjir. Deca su na to skočila i zavikala: „Tata, mitropolit nije pobožan.“ On ih je u čudu pitao zbog čega tako nešto govore, a oni su uglas odgovorili: „Nije očistio svoj tanjir.“ Svi su se na kraju slatko smejali – priseća se protojerej stavrofor Đorđe Trajković.
Među onima koji su o skromnosti patrijarha Pavla svedočili, a da ga nisu lično poznavali je i Momčilo Rančić, stolar zaslužan za izradu svih vitrina u Spomen-sobi.
– Nisam imao sreće da upoznam patrijarha Pavla, ali kako je voleo da dolazi u manastir Rakovica, a ja živim blizu, veoma često sam svedočio da je tu dolazio autobusom. Ne možete da zamislite sve te putnike koji bi poustajali kako bi mu ustupili mesto. Uveren sam da on nije imao potrebe da sedne, ali to bi učinio kako ne bi uvredio tu osobu – priča Rančić.
Uskoro i katalog
Objašnjava da mu je za izradu svih vitrina trebalo oko mesec i po dana, a da je radio po nacrtima arhitekte Stevana Mićića.
– Nije bilo posebnih zahteva sem da vitrine ne pravim od skupog drveta. I na taj način su želeli da prikažu skromnost patrijarhovu. Ipak, dozu otmenosti daju ukusno uklopljeni delovi koji su pozlaćeni ili ukrašeni reljefima – kaže ovaj majstor priznajući da mu je bila velika čast što je dobio priliku da bude deo ovakvog poduhvata.
Mati Evgenija, igumanija manastira Rakovica, objašnjava da će se uskoro za Spomen-sobu patrijarha Pavla odrediti radno vreme, pa će svi zainteresovani imati prilike da pogledaju ovu vrednu zbirku.
– U planu je da Spomen-soba dobije dva kustosa koji će posetiocima detaljnije predstavljati izložene eksponate, a uskoro će se štampati i odgovarajući katalog – priča igumanija najstarijeg manastira na tlu Beograda u kome su sahranjena čak dvojica srpskih patrijarha: Pavle, 2009, i Dimitrije 1930. godine.
Mati Evgenija: Reči dokazivao delima
Mati Evgenija, igumanija manastira Rakovica, kaže za „Vesti“ da je velika čast za manastir da je napravljena Spomen-soba patrijarha Pavla.
– Po svojoj ličnoj želji, patrijarh Pavle je sahranjen u našem manastiru odmah pored patrijarha Dimitrija koji je preminuo 1930. godine. Patrijarha Pavla koga pamtim kao jednog od najduhovnijih molitvenika. Ali on je bio i duhovni vođa našeg srpskog naroda i svoga vremena. Patrijarh Pavle je svoje reči dokazivao svojim životom. Na njegovom spomeniku piše „Budimo ljudi, a ne neljudi“ i to je nešto što je potvrđivao svojim životom – ističe mati Evgenija.
Smatra se da je prvobitni manastir Rakovica podignut u 14. veku na Avali, a prvi pisani podaci o njemu datiraju iz 1502. godine. Prema narodnom predanju, ktitori manastira su bili kraljevi Milutin i Dragutin, a prema povelji iz 1701. ktitor je bio Radul Prvi Crni, zet kneza Lazara Hrebeljanovića.
Manastir je krajem 16. veka premešten na sadašnje mesto sa prvobitne lokacije iznad sela Rakovice. Nekoliko puta je pretrpeo velika razaranja, da bi konačno bio obnovljen odmah posle Drugog srpskog ustanka zahvaljujući knezu Milošu Obrenoviću.
On je prvi konak sagradio 1822. godine, da bi njegov sin Mihailo nastavio sa obnovom o kojoj su brinuli i kneginja Ljubica kao i Tomanija Obrenović, supruga Jevrema Obrenovića, Miloševog brata. U manastiru su sahranjeni Milošev sin Todor, Milošev brat Jevrem Obrenović i njegova supruga Tomanija, veliki dobrotvor manastira, njena dva sina, sedam ćerki i dva unuka.
U porti se nalazi i grobnica namesnika Milivoja Blaznavaca i njegove žene Katarine, Jevremove unuke, kao i grob velikog junaka Prvog srpskog ustanka Vase Čarapića.
Porfirije: Tragovi ka živom Bogu Hristu
Svečano otvaranje Spomen-sobe uveličao je patrijarh srpski Porfirije uz članove Sinoda, vladike Irineja, episkopa bačkog, Jovana, episkopa šumadijskog i Davida, episkopa kruševačkog.
– Došli smo da izrazimo sećanje, poštovanje i poslušanje u odnosu na blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Ali svi mi zajedno, a ima među nama ima onih koji su neki manje, a neki više sa njim imali neposredni i živi kontakt, sabrali smo se da gledajući tragove koje je ostavio iza sebe, da nam oni zapravo budu tragovi kojima je vodio našu crkvu. To su tragovi koji vode ka živom Bogu Hristu, spasitelju našem koji je bio vera, nada i ljubav blagopočivšeg patrijarha Pavla i koji je isto tako i naša vera i naša nada i naša ljubav. Zato ova Spomen-soba ima isključivo smisao ako je sećanje na blaženopočivšeg patrijarha Pavla ne kao sećanje na prošlost koja je iza njega i iza nas, nego sećanje koje nas pobuđuje na sećanje jedinoga živoga Boga, jednoga u trojici: Oca i Sina i Svetoga duha – istakao je otvarajući Spomen-sobu patrijarh Porfilije i poručio da svako ulazeći ovde, zapravo treba da „uđe u svoju sobu, u svoje misli i tu susretne jednoga u trojici, Boga, Oca i Sina i Svetoga duha“.
Misli za nezaborav
Kako bismo posetiocima dočarali duhovnu veličinu patrijarha Pavla, autori su ispod nekih njegovih fotografija naveli i neke od njegovih velikih misli.
„Bog će nam pomoći, ako bude imao kome. Ako mi budemo činili što On hoće, onda će On biti sa nama i nemamo čega da se bojimo.“
„Neka i poslednja naša misao, na kraju svakog dana i na kraju svakog rada, bude misao o Bogu, uz reči : Gospode, slava Ti i hvala za sve! Amin.“
„Znači, razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da uporedo razvijate i dobrotu. No, um je hladan, a dobrota je topla ali slepa, stoga su nam potrebni i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu. Da um ne pređe u zloću, a dobrota u glupost.“
Fotografije Hadži Marka Vujičića
U Spomen-sobi patrijarha Pavla izloženo je i dve njegove fotografije, autora našeg fotoreportera Hadži Marka Vujičića.
Prva je snimljena 2004, na dan patrijarhove krsne slave Lazareve subote, a druga 2005, na osvećenju hrama Preobraženja Gospodnjeg na Pašinom brdu u Beogradu.
Na Kosovu uvek teško
Na naše pitanje kako je bilo tih sedamdesetih i osamdesetih na Kosovu dok je službovao sa patrijarhom Pavlom, protojerej-stavrofor Đorđe Trajković samo se gorko osmehnu.
– Na Kosovu je uvek bilo teško vreme. Nikad tamo za Srbe nije bilo lakog života, niti će ga biti. Ali, hvala Bogu, uz božju pomoć smo sve do sada izdržali i izdržavamo – ističe naš sagovornik.
Priznanja i ordenje
Jedna od prostorija Spomen-sobe je posvećena vremenu patrijaraške službe Pavla i sadrži pretežno odabir iz brojnih darova, priznanja i počasti koje je za života primio od vernog naroda, od srpske i drugih pravoslavnih i inoslavnih crkava, državnih ličnosti i drugih raznih institucija.
Na zidovima i u vitrinama su izložena odlikovanja SPC i državna odlikovanja, odlikovanja drugih Crkava, državnih institucija i druga razna društvena odlikovanja i priznanja. Takođe, izložen je odabir darovanih mu ikona, jeraraških insignija, ručnih i stonih krstova, bogoslužbenih sasuda i lični darovi pojedinih visokih crkvenih i državni ličnosti.
