Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) uočio je planete veličine Jupitera kako slobodno lebde u svemiru, odnosno nisu vezane ni za jednu zvezdu. Ovo otkriće je intrigantno jer se čini da se ovi objekti kreću u parovima. Astronomi trenutno pokušavaju da objasne o čemu se radi.
Teleskop je posmatrao oko 20 parova u neverovatno detaljnom novom pregledu čuvene Orionove magle. Ove planete su dobile nadimak Jupiter Mass Binary Objects, ili skraćeno JuMBOs. Jedna od mogućnosti je da su ovi objekti došli iz oblasti u magli gde je gustina materijala bila nedovoljna da formira prave zvezde. Druga mogućnost je da su stvoreni oko zvezda, a zatim izbačeni u međuzvezdani prostor kroz različite interakcije.
„Hipoteza o izbacivanju je trenutno preovlađujuća. Fizika gasa sugeriše da se objekti mase Jupitera ne mogu formirati sami, a znamo da pojedinačne planete mogu biti izbačene iz zvezdanih sistema. Ali kako da izbacimo parove zajedno? Nemamo odgovor. To je pitanje za teoretičare“, rekao je profesor Mark Mekorin, viši naučni savetnik Evropske svemirske agencije (ESA).
Profesor Mekorin je predvodio tim naučnika koji je sproveo novu studiju Oriona. Koristeći JWST-ovu izvanrednu rezoluciju i infracrvenu osetljivost, astronomi su znatno poboljšali informacije dobijene od starijih teleskopa, uključujući Vebovog direktnog prethodnika, svemirski teleskop Habl.
Orionova magla, poznata i po svom nebeskom kataloškom nazivu M42, najbliži je veći region za formiranje zvezda. Zajedno sa kvartetom sjajnih sunaca u centru zvanom Trapez, ovaj region je vidljiv golim okom kao tačka na nebu. Nalazi se nisko u sazvežđu Oriona, nazvanom po mitskom grčkom lovcu. Magla je deo lovačkog „mača“, koji mu visi sa „pojasa“.
Nova JWST slika je zapravo mozaik od 700 pregleda snimljenih Vebovim instrumentom NIRCAM tokom nedelju dana posmatranja. Da bi se dobio osećaj obima, svemirskom brodu koji putuje brzinom svetlosti bilo bi potrebno nešto više od četiri godine da pređe celu scenu. Sama maglina je udaljena od Zemlje oko 1400 svetlosnih godina.
U mozaiku se nalaze hiljade mladih zvezda, čija je masa u rasponu od 40 do manje od 0,1 puta mase našeg Sunca. Mnoge od ovih zvezda su okružene gustim diskovima gasa i prašine koji mogu da formiraju planete, iako su u nekim slučajevima ovi diskovi uništeni intenzivnim ultraljubičastim zračenjem i jakim vetrovima najmasivnijih zvezda u regionu, posebno Trapezusa.
