Zahvaljujući „Vestima“ i humanitarnom portalu Ljudske sudbine, našeg saradnika i poznatog humanitarca Hida Muratovića, pomoć starima, bolesnima, nemoćnima i siromašnim đacima-pešacima u Raškoj oblasti – Sandžaku stiže skoro svakodnevno, najviše iz Evrope i Australije, neretko i iz Amerike i Kanade. Vrednih donacija bilo je i iz Turske, Dubaija, Rusije, Katara, Kuvajta… U nekoliko navrata pomoć je stizala i od Sandžaklija na privremenom radu u Vijetnamu i Tajlandu.
Poslednja pomoć u ovaj deo Srbije stigla je iz dalekog Vankuvera u Kanadi, od porodice Grbić, poreklom iz Bosne, koja je ovdašnjoj sirotinji poslala 300 kanadskih dolara, sa molbom humanitarcu Muratoviću da sa po 100 dolara obraduje usamljenu i jedva pokretnu baku Eminu Amčović iz zabite Banovice na padinama Golije, Milana i Goricu Acković iz zabitog Odojevića na Rogozni i supružnike Dilju i Milanka Drobnjaka iz Pasijeg Potoka, takođe na Rogozni. Svi su višegodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta.
Briga o sinu
Baka Emina Amčović godinama sama, u muci i nemaštini, brine o teško bolesnom sinu Ismetu. Milan Acković ni trenutka ne sme da se odvoji od sestre Gorice koja ima ozbiljne smetnje u razvoju. Siromašni supružnici Dilja i Milanko Drobnjak pokušavaju da se, u nemaštini i bedi, makar i u poznim godinama ostvare kao roditelji.
– Moj Ismet boluje od teškog oblika epilepsije, ni trenutka ga ne ostavljam samog, prihoda nikakvih nemamo, a ni pomoći. Da nije bilo rođaka i dobrih ljudi iz dijaspore, koji su nam nakon pisanja „Vesti“ sagradili novu kuću, smrzavali bismo se i gladovali. Hvala im, svaka donacija, pa i ova iz Kanade, zlata nam je vredna. Pomoći će nam da lakše dočekamo proleće – priča jedva pokretna baka Emina Amčović.
– Hvala beskrajno ovoj dobroj i humanoj porodici što misli o sirotinji na opusteloj Rogozni, po mnogima najsiromašnijem delu Srbije. Da nije ovakvih dobrotvora Gorica i ja ne bismo mogli da opstanemo u ovoj zabiti. Od Gorice ne smem da se odvojim nijednog trenutka, niti da je ostavim samu, pa ne mogu ništa da radim i zaradim. Zato nam je svaka pomoć velika kao ova kuća – priča Milan Acković i ističe da će donaciju iz Kanade, kao sve dosadašnje, potrošiti za kupovinu lekova, brašna i drugih namirnica i izmirenje duga za struju.
– Baš smo brinuli da ne ostanemo u mraku, jer se dug za struju prilično nakupio. Platićemo bar deo i jedno vreme ćemo biti mirni. Zimu dočekujemo sa jednom brigom manje – ističe Milan.
Život u bespuću
Beskrajno su zahvalni i supružnici Dilja i Milanko Drobnjak iz Pasijeg Potoka na Rogozni koji u bespuću, u bedi i u poznim godinama, pokušavaju da se ostvare kao roditelji.
– Svi su otišli iz našeg sela, samo smo mi ostali, da preživimo i prehranimo se pomažu nam dobri ljudi. Pomoć nam retko stiže, ali nam mnogo znači. Hvala porodici Grbić, nikada nećemo zaboraviti njihovu podršku i dobrotu – ističe Milanko.
Još jedna vredna donacija od 200 švajcarskih franaka stigla je u ovaj kraj iz Lucerna, od porodice Numanović, rodom iz okoline Tutina, koja je sa po 100 franaka želela da pomogne potpuno nemoćnoj porodici Baždar iz Sjenice i teško bolesnoj Zumreti Ćatović sa Peštera.
Glava porodice Baždar, 80-godišnji Raho, dugo je na postelji i nepokretan, a njegovi naslednici: Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju i druge zdravstvene probleme. Hrane se u narodnoj kuhinji, kubure sa lekovima i ogrevom i jedva preživljavaju. Donacija od 100 franaka koju im je iz Švajcarske poslala familija Numanović puno će im značiti u borbi sa surovom pešterskom zimom. Nameravaju da najpre kupe lekove(svima su potrebni) i da pojačaju zalihe ogreva.
Do groba zahvalna
Pomoć iz Švajcarske mnogo će značiti i usamljenoj i teško oboleloj Zumreti Ćatović iz naselja Mala Ravan kod Tutina. Njeno srce radi samo sa 30 odsto kapaciteta i stalno je na skupim lekovima koje ne može da kupi. Naši čitaoci renovirali su joj i utoplili kuću, a retke donacije iz dijaspore pomažu joj da kupi brašno i druge namirnice, plati račun za struju i pred zimu obezbedi ogrev.
– Do groba ću biti zahvalna svim dobrotvorima, posebno onima koji su mi obezbedili krov nad glavom. Do neba sam zahvalna i na donacijama koje mi omogućuju da preživim u samoći, da se lečim i da se ne smrznem na hladnom Pešteru – poručuje Zumreta.
Zaštita od bolesti
– Hvala dobrim ljudima što nas spasavaju studi, bolesti i gladi. Bog im dao sve što u životu poželeli. Čitaoci „Vesti“, narodna kuhinja u Sjenici i lokalni Crveni krst drže nas u životu. Svevišnjem se molimo da ih nagradi – ističe Elko Baždar.
