Oko polovina stanovnika staračkih domova u Australiji ima značajne simptome depresije, ocena je psihologa, prof. Tanje Dejvison, vodećeg istraživača novog Kokran istraživanja o psihološkim terapijama u nezi starijih.
– To je oko četiri puta više od stope koju vidimo u opštoj populaciji starijih ljudi. Pritom 60 odsto ljudi koji trenutno žive u staračkim ustanovama uzima antidepresive – istakla je profesorka.
Prema njenim rečima, više faktora dovodi do toga da ljudi u domovima za stare budu depresivni.
– Ljudi sa složenim zdravstvenim stanjima, koji su doživeli gubitak drage osobe, osobe koje imaju kognitivno oštećenje ili demenciju, sve su to faktori koji mogu biti rizici za depresiju – naglasila je profesorka.
Još jedan veliki problem je način na koji se mnogi stariji ljudi presele iz svojih kuća u domove za stare.
– To je veoma teško za mnoge. Često nije dobro isplanirano, imaju ograničeno vreme za preseljenje ili nedovoljno odlučuju o tome – objasnila je profesorka Dejvison.
Svakodnevni život u domovima za stare predstavlja dodatne faktore rizika, uključujući socijalnu izolaciju i usamljenost. Ljudi su uklonjeni iz svojih zajednica i prethodnih izvora društvenog angažovanja. Često prijavljuju da im je dosadno, da nemaju aktivnosti koje imaju lično značenje za njih.
– Nije neuobičajeno videti ljude kako samo sede u svojoj sobi i bulje u televizor veći deo dana – naglasila je profesorka.
Ujedno je istakla da je nedavna studija o psihološkim terapijama u nezi starijih, koja je uključivala pregled ispitivanja sa 873 starije osobe sa depresijom, odražava najčešće iskustvo starih, a to je da im terapije pomažu.
– To je pokazalo da ljudi koji su imali pristup psihološkoj terapiji manje su izloženi depresije od drugih – istakla je profesorka.
Postoji nekoliko razloga zašto psihološka terapija nije pristupačnija starijim osobama. Jedan je finansiranje. Između 2012. i 2017. godine, manje od tri odsto australijskih starijih štićenika, sa mentalnim zdravstvenim stanjem, pristupilo je uslugama mentalnog zdravlja koje finansira Mediker, uključujući lekare opšte prakse, psihijatre i srodne zdravstvene usluge.
– Postoji pogrešna percepcija da stariji ljudi nisu zainteresovani za psihološku terapiju, da možda nemaju psihološki uvid ili kognitivnu fleksibilnost da bi imali koristi – objasnila je profesorka Dejvison, i dodala da su njeno i druga istraživanja otkrila da to nije slučaj, te da je psihološka terapija jednako efikasna i kod starijih ljudi.
Problem je i u tome što radna snaga za brigu o starima trenutno ima veoma lošu obuku o mentalnom zdravlju, mišljenja je profesorka. Ona smatra da nalaz Kraljevske komisije za kvalitet i bezbednost nege starijih iz 2018. pokazuje da postoji dobra svest o problemu mentalnog zdravlja među njima.
Savezna vlada je 2018. uvela inicijativu za poboljšani pristup psihološkim uslugama u ustanovama za brigu o starima, koju je profesorka Dejvison ocenila kao veoma dobrodošlu i korakom u pravom smeru, ali je ujedno napomenula da je to za svega 3.000 Australijanaca godišnje, a potrebno je daleko više.
Od dve do 12 terapija
Psihološke terapije su bile mnogo efikasnije od uobičajene nege starih. Znamo iz ove studije i iskustva koje smo imali decenijama da psihološke terapije rade. Istraživanje koje smo sproveli otkrilo je da bi između dve i 12 sesija mogle da budu dovoljne da dođe do poboljšanja – naglasio je Sunil Bar direktor Klinike za dobrobit starijih na Univerzitetu Svinburn.
