Ono što je svojstveno nastavi u srpskoj dopunskoj školi u inostranstvu je to da se uvek gleda da jedna tema bude prožeta kroz tri časa, a to su: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Naizgled jednostavne teme ponekad nije lako obraditi kroz sva tri predmeta. To potvrđuje i mr Ksenija Gaćinović, nastavnica srpske dopunske škole u nemačkoj pokrajini Baden Virtemberg.
– Treba uvek naći sadržaj koji može zadovoljiti temu, obradu, kao i prilagođenost uzrastima i individualnim mogućnostima grupe – kaže nastavnica Ksenija na čiji smo čas zavirili u grupi u Manhajmu.
Izabrana tema bila je Zima.
– Često nastavnici smatraju da deca znaju one najjednostavnije stvari kao što su godišnja doba, jer ako znaju dinastiju Nemanjića, određene pesme, ovo sigurno znaju, ali to u praksi često nije slučaj – ističe Ksenija Gaćinović.
Kao i većina časova koje ona drži i ovaj je počeo asocijacijama tabelarnog tipa koje su prikazane na projektoru. Svaki pojam koji je vodio do konačnog rešenja bio je objašnjen. Posle toga je puštena pesma J. J. Zmaja „Zima“ sa pratnjom teksta u obliku videa. Pesma je obrađena kao i svaka reč koja je mogla biti nepoznata. Đaci su poredili kako su se deca nekada zabavljala na ledu i snegu, a kako to sada rade oni.
Učenici su posle toga dobili zadatke po nivou znanja, a podeljeni su bili na tri uzrasne grupe: mlađu, srednju i stariju grupu. Zatim su putem projekcije obradili godišnja doba, pomenuto je primirje 4. decembra u Balkanskim ratovima 1912. Podsetili su se zašto su Balkanski ratovi bili bitni i koji su bili uzroci Velikog rata. Posle svega su se bavili kreativnim radom i pokušali da naprave strip u četiri slike koji bi prikazao kako oni vide sebe u zimskim čarolijama.
Posle svega, učenica Tara Radosavljević kaže:
– Baš mi se sviđaju časovi, jer uvek pričamo o zanimljivim temama.
Jelena Maleš dodaje da rado dolazi u dopunsku školu, jer je nastava zanimljiva.
– Uvek ima prezentacija, pišemo i povećavamo fond reči na srpskom – ističe Jelena.
Smajli
Nastavnica na reči svojih đaka kaže da je merilo uspešnog časa krajnje subjektivan osećaj deteta.
– To je osećaj da li je nešto naučio, da li mu je čas brzo prošao, da li mu je bilo dosadno, itd. A to možemo saznati od svakog deteta crtanjem određenog „smajlija“ koji označava njihov utisak, a dat je u obliku listića na kome je trebalo da docrtaju određeni znak koji je dat u nekoliko izraza raspoloženja. Lično smatram da je ta povratna informacija najbitnija za nastavnika kako bi mogao da koriguje, poboljša svoj rad u svakom smislu.
Uče i nastavnici
Tatjana Popović, koordinator dopunske nastave za pokrajinu Baden Virtemberg se putem video-linka u jednom trenutku bila uključila u čas. Đaci su je pozdravili i na pitanje kako im se čas dopao, odgovorili da su oduševljeni virtuelnim svetom znanja.
– Mi, nastavnici moramo da budemo u koraku s vremenom u kojem žive i odrastaju naši đaci, a ujedno biti njihova veza putovanja kroz vreme i znanje. Veliki izazovi su pred nama i moramo da se naoružamo alatkama i željom da i mi sami stalno učimo. Jedino takvi možemo biti korisni deci – dodala je nastavnica Gaćinović.
