Švajcarci su na referendumu odlučno odbili uvođenje novog poreza na nasledstvo za superbogate. Predlog Mladih socijalista da se imovina veća od 50 miliona franaka oporezuje stopom od 50%, odbačen je sa 78% glasova protiv. Ideja je trebalo da donese oko četiri milijarde franaka za klimatske projekte, ali je većina procenila da rizik od odlaska bogatih i dugoročne štete po privredu prevazilazi potencijalnu korist.
U zemlji postoji oko 2.500 ljudi čija imovina prelazi pomenuti prag, a zajedno poseduju oko 500 milijardi franaka. Na prvi pogled, predlog deluje kao elegantan način da se deo ogromnog bogatstva vrati društvu. Ipak, sve više građana sumnja u to koliko se javni novac stvarno usmerava u projekte koji imaju merljive rezultate. Švajcarska je već globalni centar za upravljanje stranom imovinom i bankarski sektor strahuje da bi svako naglo povećanje poreza moglo da otera važne klijente.
Dok su zagovornici tvrdili da najbogatiji ujedno imaju najveći ekološki otisak, kritičari su podsećali da se pod oznakom „klimatski projekat“ često kriju nejasni programi, skupe studije i projekti koji se teško proveravaju. Posebnu sumnju izaziva uloga brojnih organizacija koje koriste javne fondove, a ne nude konkretne rezultate.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Građani širom Evrope sve češće postavljaju ista pitanja. Koliko se javnog novca zaista troši na konkretno smanjenje zagađenja, a koliko odlazi na birokratiju, kampanje i projekte koji postoje samo na papiru? Klimatska politika jeste važna, ali postaje opasno kada se pretvori u neprozirnu industriju budžetskih zahteva. Ako institucije ne obezbede jasne rezultate i potpunu transparentnost, otpor ovakvim inicijativama biće sve veći.
Piše: Nina Stojanović
