Mnogo razloga za radost imala je ovih dana siromašna Marija Mara Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni, učenica trećeg razreda osnovne škole i đak pešak. Maloj Mari i njenim roditeljima Milanu i Evi najpre je stigla pomoć od 200 australijskih dolara, koju im iz Sidneja redovno šalje dobrotvor Marko, zatim je 50 evra dobila od našeg čitaoca Jovana Živanovića iz Manhajma u Nemačkoj i još 50 evra od Edina i Marije iz Austrije. Iz daleke Australije radost je stigla i u zabito selo Đonlije na Goliji gde sa ocem Vladanom, majkom Radom i bratom Srđanom teško živi Stefan Pendić, učenik trećeg razreda Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru. Ovom dugogodišnjem đaku pešaku uručena je stipendija od 370 australijskih dolara koju već godinama svakog meseca šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, a još 50 evra poslao mu je pomenuti Jovan Živanović iz Manhajma. Radovao se i Nikola Petronijević, takođe sa Golije, dugogodišnji đak-pešak iz sela Joše, sada učenik prvog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu. I njemu je dobri Jovan Živanović iz Manhajma poslao 50 evra.
– Hvala puno dobrom Marku iz Sidneja i njegovoj porodici, njihova pomoć mnogo nam znači i pomaže nam da opstanemo u zabitom planinskom selu gde moji roditelji nemaju mnogo mogućnosti za rad i neku zaradu. Hvala puno i čika Jovanu Živanoviću iz Nemačke i Edinu i Mariji iz Austrije. Kupićemo brašno i druge namirnice, a meni nešto od obuće i odeće. Izmirićemo i deo duga za struju, a pomoći ću i tati Milanu da u Novom Pazaru popravi motornu testeru kako bi letos koji dinar mogao da zaradi sečom šume. Tu testeru, kravu, konja, frižider, televizor i još puno toga kupili su nam dobri ljudi iz dijaspore, čitaoci „Vesti“, kojima ćemo do kraja života biti zahvalni – priča Marija i svojim dobrotvorima poručuje da će im se odužiti peticama i dobrim učenjem.
Čitaoci „Vesti“ spasli su pre nekoliko godina Nikolu Petronijevića iz sela Joše na Goliji koji je sa teško bolesnim ocem Milovanom jedva preživljavao u trošnoj straćari, često gladujući i oskudevajući u svemu. Dobri ljudi pomogli su im da se finansijski stabilizuju i da sagrade novu kuću u koju su se prošle godine uselili, a Nikoli da nakon završetka osnovne škole nastavi školovanje u Kragujevcu.
– U Kragujevac sam otišao samo zato što je tamo imao đački dom koji nije mnogo skup i koji, zahvaljujući pomoći koju dobijam, nekako uspevam da platim. Za sobu u mnogo bližem Novom Pazaru nisam imao novca. Teško mi je bez oca koji je ostao sam na planini, pa se radujem raspustu kada ćemo biti zajedno i kada ću moći da mu pomognem. Svaki dinar nam je zlata vredan, a ovu donaciju čuvaću za kupovinu knjiga jer brzo će i sledeća školska godina, a trebaće mi još mnogo – priča Nikola Petronijević i puno se zahvaljuje dobrotvoru Jovanu Živanoviću iz Manhajma.
Ništa bez dobrih ljudi
– Ne bih mogao da se školujem i verovatno bih ostao na selu da nije stipendije dobrotvora O. V. iz Sidneja i drugih dobrih ljudi iz dijaspore koji mi pomažu od prvog razreda osnovne škole. Pomagali su nam kada je bilo najteže i kada smo se jedva prehranjivali, kupili su nam kravu, koze, šporet, frižider. Teško je opisati koliko nam znači ta pomoć. Dovoljno je samo reći da, osim što plaćam stan u Novom Pazaru, uvek polovinu odvojim za roditelje i brata koji su jedina familija u planinskom bespuću. Hvala beskrajno i dobrotvoru Jovanu Živanoviću iz Manhajma što misli na siromašnu decu iz zabitih krajeva i što nam pomaže – ističe Stefan Pendić, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta koji planira da se, kad završi školu, zaposli kao modelar obuće i da i on pomaže ljudima u nevolji.
Stipendija zlata vredna
Stipendiju O. V. iz Sidneja od ukupno 480 dolara uručena je kao i po ustaljenom običaju i orahovačkim gimnazijalcima: Ognjenu Bojiću, Jeleni Micić, Hristini Šavelić i Stefanu Nakalamiću. Veliku zahvalnost dobrotvoru sa Petog kontinenta uz dobre želje uputili su svi đaci zajedno sa profesorkom Oliverom Radić i poručili da njegovu dobrotu nikada neće zaboraviti.
– Uručili smo đacima i stipendije za ovaj mesec, kao i svih prethodnih. Šaljemo veliku zahvalnost dobrotvoru O. V. Znamo da su vremena teška, nemaština, ratovi… Zato je još vrednije to što neko odvaja od sebe i svoje dece da bi deci u Orahovcu pokazao da mu je stalo da odrastaju sa što manje problema – rekla je profesorka Radić.
