Pristupom – da trojica diplomata budu zadužena za specifične balkanske situacije može se očekivati da Vašington potisne Brisel po svim nerešenim pitanjima na Balkanu, piše Sputnjik.
Prema najavama američkih zvaničnika, čini se da će američki tim za Balkan koji se sastoji od Gabrijela Eskobara, specijalnog predstavnika Bele kuće za Balkan i Metjua Plamera, sada zaduženog za izbornu reformu u BiH, dobiti i trećeg čoveka.
To je najavio sam Eskobar ne isključujući mogućnost da SAD imenuju svog izaslanika za dijalog između Beograda i Prištine i to nakon što je učestvovao u razgovorima suprotstavljenih strana u Briselu povodom krize sa automobilskim tablicama.
Kako SAD „kidnapuju“ dijalog Beograda i Prištine
Eskobarova uloga u postizanju sporazuma i dalje je misteriozna, ali, prema mnogim analitičarima, bila je ključna, iako je formalno sporazum postignut uz posredovanje EU.
Njegova najava mogućnosti da Bela kuća imenuje specijalnog predstavnika za KiM neodoljivo podseća na ono što je uradio Donald Tramp imenovanjem Ričarda Grenela na to mesto – dijalog između Beograda i Prištine intenziviran je i rezultirao je potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.
Ipak, najvažnija tekovina Grenelovog uključivanja u dijalog bila je „kidnapovanje“ dijaloga, njegovo izmeštanje iz Brisela u Vašington i marginalizacija EU. U tom svetlu bi možda trebalo čitati i izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena da će kosovsko pitanje biti rešeno pred kraj njegovog prvog mandata.
Analitičar Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić smatra da ako SAD imenuju nekog novog Grenela kao specijalnog izaslanika za dijalog između Srbije i njene odmetnute južne pokrajine, može se očekivati da Vašington potisne Brisel po svim nerešenim pitanjima na Balkanu.
– Videli smo i da je i u ovoj situaciji oko registarskih tablica, iako je EU bila formalni posrednik, u stvari prisustvo Eskobara u pozadini bilo od velike važnosti da se obe strane privole da pođu putem kompromisa. Amerikanci na taj način definitivno stavljaju EU u drugi plan, pa je čak i potpuno potiskuju – rekao je Gajić.
On je dodao da to što Eskobar ne isključuje mogućnost imenovanja i izaslanika za Kosovo govori o američkoj nameri da intenzivira aktivnosti na Balkanu u koje je bila uključena EU.
Kombinacija pritisaka i kontrausluga
O tome kako će izgledati američka politika prema Balkanu u takvom razvoju situacije već se može naslutiti iz pojedinih izjava – na primer iz poruke Metjua Palmera da Vašington neće nametati rešenja u BiH. Prema Gajićevim rečima, radiće se o kombinaciji pritisaka i nuđenja kontrausluga Vašingtona.
– Znači da će davati i neke ponude, da prema Srbiji neće nastupati isključivo pritiscima, nego će se verovatno ići u pravcu nekog malo mekšeg pristupa. To je princip štapa i šargarepe – kombinovani pristup pritisaka, pretnji i nuđenja nekih ekonomskih povlastica. Slično kao što je radio Grenel – istakao je Gajić.
Istoričar Saša Adamović je podsetio da je Vašington uvek bio aktivan kada je u pitanju problem Kosova i Metohije, od pregovora koje je vodila Ketrin Ešton, prva predsednica evropske diplomatije, preko njene naslednice Federike Mogerini do današnjih dana i dodao da bez obzira na učešće i američkih predstavnika, velikih pomaka u rešavanju kosovskog problema nije bilo, osim kada se na njegovom rešavanju angažovao Ričard Grenel.
– Sve aktivnosti, bilo da potiču iz EU ili iz SAD, nisu dale nikakav poseban rezultat, već su sve vreme za cilj imale da se Beograd natera ili nagovori da prizna nezavisnost Kosova i Metohije – navodi Adamović i dodaje da bi angažovanje još jednog američkog diplomate vodilo „prevelikoj gužvi“.
– Ne kaže se za badava „što više babica, kilavo dete“. Postavlja se pitanje i svrhe učešća tolikog broja zapadnih diplomata jer nikakvih ozbiljnih rezultata nema, a kako nam se čini, neće ih biti ni u budućnosti. Naravno, postavljaće se neki improvizovani rokovi, ali to su sve veštački nametnuti rokovi. To smo sve slušali mnogo puta i mnogo godina, a ozbiljnog i pravog rezultata nema – rekao je Adamović.
