Hram Svetog Save, monumentalna i jedna od najvećih pravoslavnih bogomolja na svetu, uskoro će zasijati punim sjajem. Zbog korona virusa desilo se i kašnjenje transporta nekih delova mozaika, pa je otvaranje, prvobitno zakazano za sredinu oktobra, pomereno za kraj ove godine. Međutim, u utorak, na Svetu Petku, Hram je bio otvoren za posetioce, koji su se svojim očima uverili da je to građevina koja enterijerom i eksterijerom izaziva neskriveno divljenje.
Pre nekoliko dana završen je velelepni mozaik težak više od 320 tona, koji sadrži više od 50 miliona komadića, na kome je radilo čak 300 umetnika mozaičara i još toliko radnika koji su ga sklapali.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavnog obilaska Hrama Svetog Save izjavio je da je država u poslednje tri godine uložila 43 miliona evra u završetak ove srpske svetinje. On je takođe zahvalio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i kompaniji Gasprom, koji su izgradnju pomogli sa ukupno 10,5 miliona evra.
„Vesti“ su nedavno imale eskluzivnu priliku da obiđu završetak radova. U velikom serijalu, za naš list su govorili episkop remezijanski Stefan, vikar Njegove svetosti patrijarha Oroneja i starešina Hrama Svetog Save, ali i ključni ljudi koji su učestvovali u završetku pravoslavne svetinje, koja se gradila punih 125 godina.
Narod pohrlio
– U planu je prvobitno bio mesec oktobar ove godine, za samo osvećenje Hrama. Trudimo se da ispoštujemo rokove i sve ekipe rade neprestano. Aktuelna situacija nam ne ide u prilog. Nadamo se da će sve ovo, uz Božju pomoć, brzo proći. Istovremeno, polako pripremamo i unutrašnju strukturu i budući život Hrama. Nije nimalo lak zadatak osmisliti i pripremiti sve ono što ovakva svetinja zaslužuje da ima i pruži svakom posetiocu. I tu ne sme biti greške – objasnio je episkop Stefan.
On je prokomentarisao mnoštvo vernika koje je hrlilo u Hram na Svetu Petku, rečima da je narod s pravom nestrpljiv da se pokloni srpskom prosvetitelju, a crkva je sada želela da im omogući da vidi dokle se stiglo sa radovima. Opširniju reportažu o obeležavanju Svete Petke objavljujemo u sutrašnjem izdanju „Vesti“.
Čast za umetnike
Jevgenije Čelišev, glavni inženjer montaže mozaika u Srbiji, već četiri godine predvodi grupu vrsnih majstora koji su postavili najveći freskopisan mozaik na svetu!
– I za mene lično, kao i za sve radnike na ovom poslu, velika je čast što smo učestvovali u gradnji ovako grandioznog pravoslavnog zdanja. Zbog toga smo veoma zahvalni srpskom narodu, SPC i srpskom patrijarhu Irineju – poručio je Čelišev i otkrio da je najzahtevniji deo posla bio montaža mozaika teškog 40 tona na glavnoj kupoli.
Mozaik o kom govori prostire se na 1.230 kvadrata i na njemu je predstavljen Isus Hrist Pantokrator u trenutku vaznesenja, a osmišljen je u ateljeu ruskog akademika i ikonopisca Nikojala Muhina.
Jedinstven u svetu
Kompozicija u glavnoj kupoli predstavljala je jedan od najvećih poduhvata mozaičkog ukrašavanja krivolinijskih prostora u svetu, jer svaki komadić mozaika može da izdrži opterećenje od čak 20 kilograma. Ali, nije samo veličanstveno oslikana kupola nešto što će Hram Svetog Save izdvajati od većine drugih hrišćanskih hramova u svetu. Po zapremini glavnog molitvenog prostora biće to najveća aktivna pravoslavna crkva na svetu. Već sada je u grupi najvećih hrišćanskih građevina, a po činjenici da će pod mozaikom biti 15.000 kvadratnih metara, Hram Svetog Save jedinstven je na planeti.
Nebu stremi 13 kupola
Hram Svetog Save ima ukupno 13 kupola, pet polukupola i pet malih kupola iza oltara. Na njima je ukupno 18 pozlaćenih krstova, a glavni je visok deset metara. Centralna kupola Hrama teška je 4.000 tona, konstruktivno je sastavljena od dve sferne ljuske sa međuprostorom od dva metra i spoljašnjeg je prečnika od 39,5 metara.
„Oče naš“ na 24 jezika
Hram Svetog Save je dobio devet novih, bronzanih vrata i na centralnom ulazu je molitva „Oče naš“ na 24 jezika, a molitva Bogorodici (Bogorodice djevo, radujsja Blagodatnaja Marije…) na osam jezika ugravirana je na severnom ulazu u Hram.
Liftom na vidikovac
Hram Svetog Save moći će da primi čak 10.000 vernika, a Dejan M. Simeunović, koordinator završnih radova, kaže da ovom broju treba pridodati još 2.100 mesta, koliko primaju tri od ukupno četiri galerije koje se nalaze na visini od desetak metara.
– Reč je o tri horske galerije površine 1.444 kvadrata i svaka može da primi po 700 ljudi. Međutim, ove galerije će služiti i za posetioce za koje su predviđena i dva lifta. Prvi, uzlazni, nalazi se na severoistočnoj strani Hrama, a drugi, silazni, na jugoistočnom delu, kako bi se omogućilo da posetioci cirkulišu, odnosno da svako dobije mogućnost da uživa u svim delovima živopisa. Postoji i treći lift, koji vodi do spoljnog vidikovca na samom vrhu Hrama – ispričao je za „Vesti“ Simeunović.
Crkva i u podzemlju
Smeštena sedam metara ispod zemlje, ispod Hrama Svetog Save nalazi se ništa manje monumentalna kripta i crkva Svetoga Kneza Lazara.
– Crkva je posvećena velikomučeniku Lazaru i svim srpskim mučenicima. Zamišljena je kao spoj jevanđeljske i srpske nacionalne istorije koja je neodvojiva od crkvene. To jedinstvo se ogleda pre svega u živopisu koji je kompletno rad domaćih ikonopisaca – priča protođakon Mladen Kovačević i navodi da se ova crkva prostire na 1.700 kvadrata i može da primi 2.000 vernika.
Protođakon Kovačević objašnjava da su sve kompozicije na svodu posvećene jevanđelistima i biblijskoj istoriji, a da su na zidovima predstavljeni srpski sveci, ali i ključni detalji iz srpske istorije.
– U centralnom delu crkve izobraženi su jevanđelisti i onda u krakovima krsta su postavljene različite kompozicije iz njihovih svedočenja, odnosno jevanđeljskih priča karakterističnih za pojedine jevanđeliste – kaže ovaj sveštenik.
Na zidovima ove crkve živopisani su svi srpski arhijereji na čelu sa Svetim Savom, a protođakon posebnu pažnju poklanja na dve freske na kojima se vide manastiri Žiča i Studenica.
Jasenovački novomučenici
Na zidovima crkve Svetoga Kneza Lazara prikazani su srpski novomučenici, Prebilovački i Jasenovački. Jasenovački su predstavljeni kroz nekoliko kompozicija, na kojima je i starac Vukašin, ubijen 1942. godine, dok je iskasapljen mirno čekao da dođe i na njega red da ga prekolju. Dželat mu je zbog te smirenosti rezao deo po deo tela, a kada je zapretio da će izvaditi srce, starac mu je mirno odgovorio: „Radi ti, dete, svoj posao!“
Justinijan da pozavidi
Predsednik Aleksandar Vučić posetio je s patrijarhom Irinejom Hram Svetoga Save i prvi put video veličanstveni prizor bez skela. On nije krio koliko je zadovoljan i potresen veličanstvenom građevinom, te je preneo prvi utisak da ne postoje reči kojima se može opisati lepota našega Hrama.
– Hoću samo da kažem našim ljudima u Srbiji i širom sveta da naš Hram izgleda bolje i lepše i od velike i veličanstvene Aje Sofije u Istanbulu. I biće nova Aja Sofija (turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ovaj drevni pravoslavni hram vizantijskog cara Justinijana nedavno je opet pretvorio u džamiju). Radujem se što će svi građani Srbije i Srbi iz sveta uskoro moći da dođu i vide šta su sve uspele da naprave generacije naših predaka, a i mi sami sa njima – poručio je predsednik Aleksandar Vučić.
