Kao premijeri Ramuš Haradinaj i Edi Rama su u dobrom maniru započeli da grade međusobne odnose na sastanku dve vlade u Peći 2018. godine kada se govorilo o nacionalnom ujedinjenju, međutim čitava njihova istorija sada je završila na Osnovnom sudu u Prištini, gde je albanski premijer optužio kosovskog za klevetu, piše Ljajmi.
Od sastanka vlada u Peći do poslednjeg sukoba Rame i Haradinaja bilo je mnogo incidenata koji su pogoršavali odnose dvojice premijera, ali su preneti i na odnose Kosova i Albanije.
Direktor Instituta za političke studije iz Tirane Afrim Krasnići u intervju za Kosovapress izjavio je da je ovaj sukob jedan od tipičnih slučajeva gde lični odnos utiče na odnos dve zemlje.
On je rekao da su odnosi između Albanije i Kosova u poslednje dve decenije lični odnosi u kojima lideri ne komuniciraju preko institucija, već to rade lično i to stvara mogućnost da kada su lični odnosi narušenii, onda i državni odnosi budu takvi.
Za Krasnićija odnosi između Albanije i Kosova od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost nikad nisu bili lošiji nego sada i to na obostranu odgovornost.
“Rama i Haradinaj su imali vrlo dobre odnose, imali su zajedničke sednice vlade, neke inicijative, retoriku koja je čak zabrinjavala međunarodne zvaničnike jer se činilo da imaju dugoročne projekte, a vreme je pokazalo da su njihove pozicije sasvim drugačije i da je njihov lični sukob pretvoren u međudržavni sukob i od kada je Kosovo postalo nezavisno, odnosi između Albanija i Kosova nisu bili slabiji nego u ovom trenutku i to je obostrana odgovornost, ali glavna odgovornost je odgovornost Tirane. Zvanična Tirana ima politički sukob iznutra i ne treba uvek da uključuje svoja aktuelna pitanja u slučaju Kosova, već da tretira Kosovo kao nacionalni prioritet, državni prioritet i intervenišemo kada je to ustavna obaveza Albanije”, rekao je Krasnići.
Nakon što je, pre nekoliko dana, Rama podneo tužbu protiv Haradinaja, došlo je do polemike među njima, nakon gostovanja kosovskog premijera u televizijskoj emisiji u Albaniji.
Upravo za rovove koji su otvoreni u televizijskim studijima, Krasnići je rekao da je to investicija u pogrešnom pravcu i da bi se to uklonilo potrebno je vreme.
Prema njegovim rečima, samo protivnici Kosova i Albanije imaju koristi od ove situacije, a albanski narod je u svemu tome gubitnik.
“Čak i scene u kojima prisustvuju političari koji dolaze iz Prištine u Tirani i pune televizijski studio koji napadajući političare Albanije i obrnuto, predstavnici, izaslanici albanskog premijera koji pune kosovske ekrane protiv određenih političara na Kosovu su investicija u pogrešnom smeru i baca se toliko blata po našem licu i jedni na druge, da će biti potrebno nekoliko meseci da se ukloni i ovo je veliki paradoks, razvoj koji izgleda neprocenjiv, ali bi ipak bio dobra investicija za naše protivnike”, kazao je Krasnići.
Poznati albanski analitičar takođe je bio kritičan prema zvaničnoj Tirani, rekavši da regionalne i međunarodne konferencije ne bi trebalo da se koriste za kritiku Kosova.
Prema njegovim rečima, Albanija bi trebalo da nauči od 1997. godine i reakciju lidera kosovskih Albanaca nakon sastanka tadašnjeg albanskog premijera Fatosa Nanoa sa Slobodanom Miloševićem u Grčkoj, gde je od Tirane zatraženo da ne preduzima međunarodne inicijative u ime Kosova bez prethodnog savetovanja sa Kosovom.
Osvrćući se na takozvani „balkanski mini-Šengen“, Krasnići je rekao da je na sastanku u Draču i Tirani dominirala kritika prema Kosovu.
Iako je naglasio da se ova inicijativa ne odnosi na izdaju kako je nazvana, on je rekao da nisu potrebne inicijative koje prenagljuju nacionalnim prioritetima i štete za oba društva na Kosovu i Albaniji.
Za “mini-Šengen” bivši savetnik dvojice albanskih predsednika rekao je da će biti neproduktivan.
“Sada je već jasno da ova inicijativa nije dobila podršku i nije pripremljena od naših strateških partnera. Međutim traba da se razumemo da kada Sjedinjene Države i Berlin, ili Evropska unija, podržavaju ovakve inicijative, ali ne stoje iza njih i u tome je velika razlika, onda znači da je to nepotreban politički potez i očekujem da će biti bez rezutata. Glavni interes Albanije je da dobije poziv od Evropske unije da započne pristupne pregovore, a interes Kosova je veće približavanje sa Evropskom unijom, posebno sa viznom liberalizacijom, što je jedno zakasnelo obećanje. Evropska agenda ne treba biti u suprotnosti, niti prenaglati i ne treba je ukloniti zbog bilo kakve lične ili regionalne agende”, rekao je Krasnići.
