I dok u EPS-u razmatraju mogućnost da u Štavlju kod Sjenice uz pomoć investitora iz inostranstva grade termoelektranu snage 350 megavata koja će koštati oko 600 miliona evra i ugroziti životnu sredinu, vlasti u Beogradu zaboravljaju na ogromne i neiscrpne rezerve vode, vetra i sunca iz kojih se na Pešteru mogu večno proizvoditi hiljade megavata električne energije.
– Ludost je u netaknutoj prirodi, među pašnjacima i u najpoznatijem stočarskom kraju u Srbiji, postaviti prljavu tehnologiju kakva je termoelektrana. Bojim se da nam strane kompanije, tobože povoljnim ulaganjima, uvaljuju veliku nevolju. Činimo sve što je u našoj moći da sprečimo izgradnju termoelektrane u Štavlju i da državi ukažemo na velike
Solarni parkMoćna firma iz Luksemburga Sekjurum ekviti partner Jurop zainteresovana je da na više lokacija u Srbiji, među kojima je, zbog obilja sunca, geografske specifičnosti i ogromnih površina neiskorišćenog zemljišta, najznačajnija Pešterska visoravan, izgradi solarni park, ukupne površine oko 3.000 hektara. Ova firma spremna je da u izgradnju solarnih panela u Srbiji uloži 80 do 100 miliona evra. Sva struja proizvedena na Pešteru izvozila bi se u Evropu po planiranoj ceni od 16 evrocenti za kilovat. |
mogućnosti Peštera, ali i obližnje Golije i Rogozne, u proizvodnji struje iz takozvanih obnovljivih izvora energije – priča Mithat Mitko Nokić, predsednik Stranke zelenih u Novom Pazaru.
Investitori na čekanju
Šemsudin Kučević, dugogodišnji predsednik opštine Tutin, naglašava da su i stranci zainteresovani za iskorišćenje obnovljive energije na Pešteru.
– Decenijama ukazujemo na ogromne i neiskorišćene potencijale vode, vetra i sunca, imamo čitave elaborate, konsultovali smo najpoznatije domaće i strane stručnjake, išli smo stotinama puta u Vladu Srbije, ukazivali, predlagali, tražili i molili, bilo je i puno obećanja. Međutim, na terenu, ako se izuzmu prva vetrenjača u selu Gradac i prva mini-hidrolektrana na Smolućkoj reci, ništa značajnije još nismo postigli. Imamo obećanja da će država konačno okrenuti list i da ćemo početi da koristimo blagodeti koje nam je priroda dala – ističe Kučević.
U prvu vetrenjaču na Pešteru i jednu od retkih u Srbiji južno od Save i Dunava slovenačka firma Hidro-vint uložila je milion evra. Vetrenjača je vrlo moderna, dnevno proizvodi oko 600 kilovata struje i već se polako isplaćuje.
– Samo na području sela Gradac i mesne zajednice Leskova planiramo da izgradimo još 30 sličnih vetrenjača, postoji puno zainteresovanih domaćih i stranih investitora koji čekaju, jer još nisu rešeni problemi sa isporukom proizvedene struje EPS-u, pošto nedostaje odgovarajuća elektro-mreža i ima nejasnoća i oko obračuna i plaćanja isporučene struje – objašnjava Bajro Gegić, bivši predsednik opštine Tutin, a sada poslanik u Skupštini Srbije.
Divlji kanjon
Povratnik iz inostranstva Šemsudin Zeković izgradio je uz pomoć opštine na Smolućkoj reci u Crkvinama prvu mini-hidroelektranu.
– Slabašne je snage, oko 160 kilovata, ali znači puno, jer mnogo ne košta, ništa ne troši, a proizvodi struju. Samo na Smolućkoj reci moglo bi da se izgradi bar još desetak sličnih hidrocentrala, a naš plan je da na celom Pešteru izgradimo 64 elektrane potočare, koje će sa još tridesetak vetrenjača proizvoditi struje koliko i jedna veća
Očuvanje sredineEkolozi ističu da ogromne rezerve uglja na Pešteru koje se procenjuju na oko pet milijardi tona valja iskoristiti, ali ne tako što će se graditi termoelektrana, već iskopom koji ne zagađuje sredinu. |
termoelektrana u Srbiji. Na naše pozive već se odazvala firma Sistem Uno Rinova iz Italije koja će u gornjem toku Ibra, u našoj opštini, graditi pet manjih hidroelektrana ukupne snage 7,5 megavati, nedavno smo potpisali ugovor i na proleće bi trebalo da počne izgradnja – objašnjava Šemsudin Kučević i poziva zainteresovane investitore, strance, ali i Tutince koji rade širom Evrope da zarađeni novac ulože u proizvodnju čiste struje.
Do pre desetak godina Tutin je bio najsiromašnija opština u Srbiji, danas je, zahvaljujući agilnom opštinskom rukovodstvu i velikim investicijama u male pogone i turizam, veliko gradilište.
– Čim smo uvideli energetske resurse ovog kraja, odmah nam je bilo jasno da vredi ulagati u opštinu Tutin i na celoj Pešterskoj visoravni. Trebalo je da na Ibru gradimo jednu veću hidroelektranu. Međutim, da ničim ne bi ugrozili divljinu, odlučili smo da za početak gradimo pet manjih, a kasnije, čitav sistem elektrana duž kanjona ove reke. Inače, planiramo da u Srbiji izgradimo 18 hidroelektrana i u njihovu izgradnju uložimo oko 300 miliona evra – kaže Umberto Feraro, predsednik kompanije Sistem Rinova Uno.
Pošto je Pešter prevashodno stočarski kraj, opštinari se trude da sačuvaju prirodu, a da se izveze što više jagnjadi, sjeničkog sira i pršute.
