Kako se bliži zima sve je veća nervoza i strah među desetinama bolesnih, siromašnih i usamljenih nevoljnika (mahom bolesnih staraca) u zabitim i uglavnom napuštenim selima na Goliji, Rogozni i Pešteru o kojima, ako se izuzmu čitaoci Vesti, retke dobre komšije iz susednih sela i po koji humanitarac, godinama niko ne brine.
Bez vode i kupatila
Većina ovih siromašaka ima više od 80 godina, žive u oronulim i hladnim kućama bez vode i kupatila, koje uglavnom prokišnjavaju, kubure sa strujom i ogrevom, a pošto nemaju nikakve prihode, niti su godinama silazili u grad i sreli lekara, ne mogu da kupe ni namirnice i lekove…
U možda najtežem položaju trenutno je teško bolesna baka Marta Kopilica iz zaseoka Plana na Pešteru, udaljenog od Sjenice oko 40 kilometara i „izgubljenog“ u zabiti na granici Srbije i Crne Gore. Iznemogla starica nema nikoga svoga, nema ni socijalnu pomoć, niti bilo kakva druga primanja, živi sama u ubogom domu bez vode i struje, ne može da se prehrani i leči, niti da bez pomoći izdrži surovu peštersku zimu.
Zbog bolesti i izmemoglosti, na insistiranje komšija iz susednih sela, Marta je u septembru primljena u sjeničku bolnicu gde su joj, nakon tekstova u „Vestima“ i našeg apela dobrim ljudima da joj pomognu, uručene dve manje donacije naših čitalaca. Da bi je spasli bede i zime, baku još drže u bolnici u nadi da će je Centar za socijalni rad ili neki dobrotvor smestiti u starački dom ili sličnu ustanovu, povratak u Planu i njen oronuli kućerak pun vlage i neizvesnosti za Martu bi bio koban. Svaka pomoć ovoj starici bila bi zlata vredna, posebno ovih dana dok se Pešterci spremaju za zimu.
Za drva i brašno
U selu Jukovača, nadomak Novog Pazara, preteško žive i jedva opstaju osamdesetogodišnji supružnici Agan i Zejna Pramenković, dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta. Mada su tokom leta dobili dve-tri manje donacije, poslednju im je lično uručili Nemica Petra Leman iz Berlina, još nisu uspeli da obezbede drva, nešto brašna i najpotrebnije lekove, pa sa velikom zebnjom čekaju zimu.
Mi živimo od sevapa, pomažu nam komšije i dobrotvori iz dijaspore, stari smo, bolesni, nemoćni i jedva pokretni, ako nam dobri ljudi ne priteknu u pomoć bićemo u velikoj nevolji, najviše se bojimo smrzavanja i bolesti – ističe starina Agan i nada se još nekoj donaciji dobrotora koja će mu obezbediti bar toplu sobu i lekove, zahvalan je „do neba“ svima koji su mu do sada pomagali i posebno „Vestima“ što ga nisu zaboravile i što ponovo apeluju na dobre ljude iz dijaspore da mu pomognu.
– Bolesna sam, jedva pokretna i nemoćna, svaka pomoć zlata mi je vredna, sve što imam u ovoj kući kupili su mi dobri ljudi sa raznih strana sveta, nadam se da će mi pomoći i pred ovu zimu i tokom hladnih zimskih dana, verujem se da će i komšije dolaziti da mi donesu hleba, unesu drva i nalože šporet, uplašena sam jer još nemam obezbeđen ogrev, ne mogu da platim struju, kupim brašno i obezbedim bar najpotrebnije lekove – žali se usamljena starica Hankija Kurtanović iz Tutina kojoj su naši čitaoci svojevremeno renovirali i utoplili kuću u kojoj živi.
Nevolje
Sa gotovo identičnim nevoljama suočava se i osamdesetogodišnja baka Stanica Milojević iz Dobrinje kod Tutina, ali, za razliku od sugrađanke Hankije, ona je bar pokretna i još može (ako ima brašna i namirnica) da sebi umesi hleb i spremi obrok.
Teška zima
Poslednju donaciju od 100 evra dobila sam krajem prošle godine, izmirila sam dug za struju, kupila brašna, ulja, šećera i nešto od lekova, od tada ništa, još nisam obezbedila drva, pa brinem, jer će brzo proći i oktobar, već krajem meseca na Pešteru su mogući i mrazevi – žali baka Stanica i zahvaljuje svima koji su joj do sada pomagali, ali i apeluje na sve dobrotvore da joj pomognu i ove zime.
