Za ovog čoveka slobodno može da se upotrebi Njegoševa – Blago onom ko doveka živi, imao se rašta i roditi.
Brat Bogdan se rodio 15. novembra 1919. kod Bosanskog Grahova. Dakle, napunio je tačno sto godina. Sa srećom da bude i Božijim blagoslovom. I ranije sam razgovarao sa Bogdanom, pre godinu-dve, eto i sad.
Bogdan od sto godina života dosta slabo čuje. Ne čuje telefon kad zvoni, a ja sam sa njim dosta lako razgovarao dok je bio žagor u kući i ispred kuće.
Hajd’ da počnem od početka, tj. od kad stigoh kući Bogdanovoj.
Naroda jako mnogo, ja mišljah da će biti oko dvadesetak najviše. Kad, tri radnika stoje na drajveju u avliji i prave italijansku pogaču, što bi se reklo picu. Tri čoveka. Onaj momak seče li seče. Onaj drugi raznosi, a narod jede li jede, pijucka li pijucka.
Dan je kakav samo može da se poželi. I ako su ovih dana velike vrućine, danas nije. Sad je predveče, milina. Nimalo nije vruće, a narod se oraspoložio i sve na nivou.
Odvedoše me u kuću kod Bogdana. On me prepozna i pričamo. Ja beležim da bih štogod preneo za čitaoce, a uvek neko dolazi da čestita, da se javi slavljeniku.
Tu su njegovih troje dece, dve ćerke i sin. Jedan mu je sin, Milan, umro pre četiri godine od raka na mozgu. Tu su zetovi, snaja, unučići (sedmoro) i praunučići (troje). Bogu neka je hvala.
U kraljevoj službi
Kažem Bogdanu: Bogu hvala, stoti rođendan, Veli on meni: Ko bi to mogao da veruje.
I razveze čiča priču od Kulina bana do današnjih dana. I to iz početka, pa i ono što sam već znao. Dobro, ako sam ja znao, ne znaju čitaoci.
Završio je podoficirsku školu i bio je u 4. konjičkom puku. Kad je bio zarobljen i odveden u Nemačku, on je pobegao. Preko 11 država – Nemačke, Švajcarske, Francuske, Španije i drugih je prešao dok je došao do Egipta gde se nalazio kralj. Prepoznaje ga bivši profesor i odmah ga stavlja u obezbeđenje kralju, jer je bio poznat još od pre rata kao patriota i vojnik. Kralja je čuvao sedam meseci.
Čuvali su kralja svako veče, a ponekad je išao i na prijeme sa Englezima po Egiptu. Jedno jutro kralja nije bilo. Englezi ga kidnapovali i odveli u Englesku.
Kad su pitali Bogdana i ostale da se vrate u Jugoslaviju, malo ko je hteo da se vrati. Jedni su otišli ovamo, drugi onamo, a Bogdan sa suprugom Stakom, sa kojom se venčao u Egiptu, dolazi u Australiju. Staka je umrla u Sidneju 2008. godine. Sin, kao i ćerke Vera i Biljana, često obilaze oca, a unučad mnogo vole svoga plemenitog dedu, Bogu neka je hvala da je tako.
– Došavši u Australiju – priča Bogdan – nas oženjene su malo držali više po gradovima, a samce su slali dalje da rade, po bušu, što bi mi rekli po terenu.
Stotinu zvanica
Bogdan nije zaboravljen ni od onih koji nas vode kroz život. Opština Ferfild mu je unapred poslala čestitku, guverner, prajministar i, naravno, naša voljena kraljica.
Čestitali su mnogi prisutni: Luka Nikotović, veliki prijatelj, i pop Nikola Bilić, naravno. Tako sam uslikao Bogdana kako drži čestitku naše Bogom nam darovane kraljice.
Kad sam video mnogo sveta u gostima, malo sam se začudio. Ima ih oko stotinu. Saznadoh da ima mnogo komšija, poznanika od doseljavanja u Sidnej. Rekoše mi da ima Australijanaca, Kineza, Talijana i mnogih nacija. Svi, svi vole Bogdana.
E, sad prekidamo Bogdan i ja razgovor. Idemo u dvorište, tj. bekjard da se preseče kolač i otpeva „Hepi brzdej“. Ma, nije to kolač, ima negde oko osam kolača, slikao sam to sve.
Treba Bogdan da ustane. Jedan mladić hoće da mu pomogne, Bogdan kaže – Sam ću.
Od tri zamaha, tj. pokušaja ustade Bogdan sa svoje stolice.
Narod se sjati, te Bogdan preseče kolač, a mi otpevasmo pesmu srećnog rođendana. Bilo je tu i govora, a Bogdan je bio kratak. Svima se zahvalio, poduže ostao sa gostima, te smo se nas dva vratili da nastavimo priču iliti da je dovršimo. Kako hoćeš.
Bogdan se dosta dobro bori sa starošću, a ima dosta pomoći od mnogih. Bogu neka je hvala.
Smiljkina priča
Upita me mlada i vrlo lepa žena, ili je devojka, može li da prisustvuje našoj priči. Odgovorih da može, da tu nema ništa tajno. Nismo na ispovesti.
Kad sam pošao prema kolima, u razgovoru saznah sledeće.
Ta lepa žena je magistrant. Ima lepog muža iz njenog rodnog kraja Pita se ispred sebe jede, a cveće se oko sebe bere – kažu ljudi, a imaju i dvoje dece. Ona je pre dve, tri godine došla u Australiju. Preko DNK tražila ima li ikoga ovde bliskog.
Napravih digresiju i upitah je da li zna šta znači DNK, pa kad reče da i ne zna baš najbolje, dodadoh: To ti, dete, znači Da Nije komšijino.
Ona, budući inteligentna i školovana, razumede šalu te se grohotom nasmeja. Pošto se sprema za engleski jezik, dadoh joj knjigu za poklon uz zahtev da mi napiše komentar na istu.
Elem, nastavlja Smiljka, ta mlada i vrlo lepa žena. ?aže da su našli bliskog joj rođaka ovde u Australiji, ali on verovatno nije živ. Jer i da je živ, imao bi sad sigurno sto godina.
Od čelika rođen
Da, tako je i bilo. Bogdan Košćica je rođen od jedne sestre, a Smiljkin otac od druge sestre. Tako da je Bogdan živ i da je stric, daljnji stric Smiljki. On joj dođe stric.
Pitali Muju šta mu dođe Haso. Veli Mujo: Dođe svake hevte, bolan, poprićamo o svemu. Evta znači sedmica na grškom jeziku. Samo da se zna.
Bogdanu slavljeniku, deci, unucima i svima, a posebno sinovici Smiljki želimo sve najbolje i da dogodine dođemo kod Bogdana i saznamo lepih priča, događaja i doživljaja. Živeo nam Bogdan na mnogaja ljeta.
Kažu još jednu šalu. Bio čiča star sto godina. Pop ne znajući da mu je sto godina veli mu: Da Bog da ti čiča živeo sto godina. Veli mu čiča: Nemoj ti da se u Božije stavljaš.
Ni u čemu Bogdanu ne zavidimo, ali se čudimo od čega je on sagrađen. Kad pitaš vladiku Longina odakle je, on kaže „Od Olova“ i dodaje: Od Olova rodom, a od čelika je inače. Ja, ipak, mislim da je naš junak Bogdan od čelika rođen, Božijim blagoslovom od čestitih roditelja u ondašnjoj Bosni koji su znali prave vrednosti života i tako vaspitali svoga, onda mladog sina, da zna uvek da razlikuje žito od pleve, tj. loše od dobrog.
Bogdanu na mnogaja ljeta!
Bogdanov stoti rođendan
Petnaesti novembar
To je stoti rođendan
Pomenuti rođendan
Slavi ?ošćica Bogdan
Mnogi smo se sastali
Rođendan Mu slavili
I pesmu Mu pevali
A sreću poželeli
Mnogi gosti dođoše
Komšije i zemljaci
Unučad, praunučad,
Sin i ćerke stigoše
Stara lica i mlada
Bogdanu čestitaju
Znanci novi i stari
Novi i stari znanci
Te Narodni prvaci
Elizabet Kraljica
Sva su radosna lica
Bogdanu poželeše
Mnogo sreće i zdravlja
Što skorijeg veselja
Ponovnoga rođendana
Za godinu lepih dana
Da se ovde sakupimo
I Bogu da zahvalimo!
Nikola Bilić
16. novembra 2019.
