Najava ministra za finansijske usluge Stivena Džonsa, da će država regulisati „Afterpay“, „Zip“ i druge platforme koje nude uslugu „kupi sad, plati kasnije“, trebalo bi da sa zakašnjenjem otkloni veliku rupu u zakonodavstvu, koja je omogućila ovoj industriji da do sada uživa u brzom rastu.
Naime, usluge odloženog plaćanja biće do kraja ove godine regulisane Zakonom o potrošačkim kreditima i kompanije u ovom sektoru moraće da utvrde da li su proizvodi koji nude pogodni za korisnike, pod odgovornim kreditnim obavezama.
Potez da se reguliše ovaj sektor označava ključnu tačku u dugom procesu, koji je počeo kada je savezna vlada u novembru prošle godine, objavila tri opcije za reviziju načina na koji je funkcionisala industrija „kupi sad, plati kasnije“.
Ministar je u izjavi za „Fajnenšal rivju“ rekao da će vlada dozvoliti da se obaveze odgovornog zajma, koje se trenutno primenjuju na sve davaoce kredita, osim za ovu grupu pružalaca finansijskih usluga, rangiraju na skali rizika, koji je postoji za određene proizvode.
– Nisu svi proizvodi „kupi sad, plati kasnije“ isti. Neki nude zajmove od 15.000 do 20.000 dolara za specifične proizvode, poput solarne energije, što je veoma različito od 150 dolara za farmerke – objasnio je ministar Džons.
Tako da će se ubuduće za pružaoce ovih usluga primenjivati Zakon o kreditiranju potrošača, i od njih će se tražiti da procene da je usluga odloženog plaćanja možda neprikladna za nekog klijenta. Pored toga, sve ove kompanije biće u obavezi da poseduju australijsku kreditnu licencu.
Inače, ovi proizvodi su bili blago regulisani, jer ne zaračunavaju kamatu, tako da su bili izuzeti iz Zakona o kreditiranju. Međutim, novim rešenjem će se nametnuti ograničenja naknada za kašnjenje u plaćanju rata i zahtevaće se nova upozorenja i davanje podataka o kreditnoj sposobnosti klijenata.
Ujedno će pružaoci ovih usluge biti obavezni da se pridržavaju „obaveza dizajna i distribucije“, kojima upravlja Australijska komisija za hartije od vrednosti i investicije.
Takođe, moraće da imaju interno i eksterno rešavanje sporova, odredbe o finanijskim poteškoćama klijenata, a postojaće i stroža pravila o marketingu, odnosno načinu reklamiranja ovih finansijskih usluga.
„Afterpay“ je jedan od najvećih pružalaca ovih usluga, koji podiže kreditni limit klijenta na osnovu ponašanja pri otplati, bez neophodnog navođenja koja su to nova ograničenja.
Ministar Džons smatra da će novom regulacijom ovih usluga biti postignut adekvatan balans između konkurencije i zaštite potrošača.
Opciju koju je odabrala vlada podržali su „Zip“ i Komonvelt banka, koja je razvila sopstveni „kupi sad, plati kasnije“ proizvod. Stoga, „Zip“ već unapred obavlja proveru kreditne sposobnosti klijenata, jer obezbeđuje veća ograničenja potrošnje od „Afterpay“ platforme.
Za „Afterpay“ i druge pružaoce ovih usluga, koji nude niže granice za pristup klijenata, vlada planira da ukloni propisane zahteve, kao što je verifikacija finansijske dokumentacije.
Zakonodavstvo bi moglo da liči na kodeks ponašanja ove industrije, koji je uveo skale provere pozajmljivanja, koje zahtevaju da proizvod sa većim ograničenjima sprovodi detaljnije procene klijenata, dok se za manje kredite može tražiti samo provera identiteta i starosti.
Inače, prema novoj regulativi, prijavljivanje podataka o kreditima i otplatama, kako bi se omogućilo drugim zajmodavcima da vide dugove potencijalnih klijenata, i dalje će biti dobrovoljno, osim ako je provajder veća banka.
Sprečavanje finansijskih teškoća
Očekuje se da će nove odredbe smanjiti broj ugroženih kupaca koji upadaju u finansijske poteškoće zbog korišćenja usluge „kupi sad, plati kasnije“.
Prema dostupnim podacima, ugroženi korisnici su pre svega mlađiu ljudi od 18 do 35 godina, kao i samohrani roditelji i žene.
Takođe, platforme će morati da se pridržavaju odgovornih obaveza kreditiranja, što znači da će morati da postoji neka vrsta procene da zajam „nije neprikladan“ za zajmoprimca. Ali, u slučaju manjih zajmova i procena će biti manje detaljna.
Za sada se ne zna tačno da li će ove kompanije morati da procene prihode i troškove potencijalnog kupca i da li će od njih uopšte biti zahtevano da to urade. To će se tek rešiti u narednim mesecima, pre nego što predlog reforme bude predstavljen parlamentu.
Potrošeno 16 milijardi dolara
Prema izveštaju Trezora, najpopularniji „kupi sad, plati kasnije“ proizvodi nude potrošnju manju od 2.000 dolara. Ali, neki nude i do 30.000 dolara. Podaci koje je prikupila Banka državnih rezervi pokazali su da u Australiji postoji oko sedam miliona aktivnih naloga na ovim platformama u 12 meseci do 30. juna, te da je u transakcijama potrošeno čak 16 milijardi dolara.
