Vrh Štajn (Stena) viri kao prst upozorenja sa planinskog venca iznad jezera Ešinenze, u švajcarskim Alpima. Dvadeset miliona kubnih metara kamenja moglo bi svakog časa da se pokrene iznad sela Kanderšteg. Postoji opasnost od klizišta i poplava. To je Damoklov mač i opasna igra sudbine sa okolnim stanovništvom.
Svake godine hiljade ljudi ipak posećuju tamošnje idilično jezero Ešinenze i okolne planine.
Ali, opasnost uvek vreba. Jutro bude tiho, ali malo ko poželi da iznajmi jedan od čamaca ili da se okupa u planinskom jezeru. Jutarnje sunce peče na vrhovima od oko 3.000 metara. Najednom, snažan prasak razbija tišinu. Zabrinuti turisti zure u oblake prašine koji se dižu iznad planine, prenosi portal Svisinfo.
– To je samo mali kamen sa vrha Štajn – kaže jedanin meštanin i odmahuje rukom.
– Sinoć je bilo gore jer mi je šef rekao da je u dva sata ujutru zagrmelo neko stvarno veliko kamenje – kaže on i tvrdi da nije zabrinut zbog onoga koje će pasti u jezero i uništiti njegovo iznajmljivanje čamaca, ali brine za svoje selo u dolini koje bi u slučaju nesreće bilo direktno pogođeno klizištima, blatom i poplavama.
Pet puta više kamenja se može pokrenuti sa vrha Štajn (2. 974 metra nadmorske visine) nego što je palo na selo Bondo u kantonu Graubinden 2017. godine. U najgorem slučaju bi 20 miliona kubnih metara krečnjaka i lapora, zajedno sa drugim otpadom i vodom, moglo da zagrmi, sjuri se i poplavi Kanderšteg.
To selo ostaje u opasnoj zoni. Skoro dve trećine Kanderštega je u crvenoj ili narandžastoj zoni. Tu ne smeju da se podižu nove zgrade, a uništene kuće ne smeju da se obnavljaju. Sigurnosna metalna mreža za odbranu od kamenja biće postavljena na ivici širokog nasipa u blizini centra sela i trebalo bi da zaustavi nalet materijala koji bi jurnuo niz padinu.
Led koji je držao kamenje na okupu kao lepak, topi se u Alpima. Permafrost (večiti ledeni pokrivač) se sada otapa jer na švajcarske Alpe takođe utiču klimatske promene, a otapanje leda čini planinske padine nestabilnim.
Savezni biro za životnu sredinu (FOEN) procenjuje da je šest do osam procenata kopnene površine Švajcarske nestabilno. Stanovnici naselja ispod područja permafrosta narednih godina moraju da očekuju još klizišta i odrona blata.
Velike pukotine
Mreža PERMOS je posmatrala i dokumentovala stanje permafrosta na 30 lokacija u prethodnih 20 godina. Merenja daju sumornu sliku: temperature permafrosta dostigle su rekordne visine na mnogim lokacijama na velikim nadmorskim visinama, a time je pogođen gornji zaleđeni sloj koji se otapa. Obrušavanje kamenja nije ništa novo sa vrha Stena, a protekle decenije planina je postala nestabilnija. Opasne zone su se proširile i velike pukotine su se pokazale u steni.
– Tokom prethodne tri godine smo primetili kako se cela planina polako topi – kaže Robert Kener, stručnjak Instituta za istraživanje snega i lavina.
Pod prismotrom
Planina se stalno nadgleda jer je ubrzan tempo kojim se vrh Štajn kreće ka dolini, kaže Nils Helen, šef odeljenja za prirodne opasnosti u kantonu Bern. Deonica koja najbrže klizi kreće se oko šest do osam metara godišnje, što je mnogo, objašnjava on.
– Tražili smo uporedive slučajeve na Alpima i drugde u svetu, ali je bilo teško pronaći tako visoke stope pomeranja. Vrh Štajn na suprotnoj strani doline prati se danonoćno specijalnom opremom koja uključuje desetine radara, GPS-a, kamera i kišomera – navodi Helen.
On smatra da je malo verovatno da će cela masa od 20 miliona kubnih metara jurnuti u dolinu. Ali su u narednih 10 godina mogući odroni od jednog do osam miliona kubnih.
