Sada se, u vezi ilegalne migracije, postavljaju pitanja koja moraju biti definisana, da li ćemo imati zajednički odgovor ili se vratiti na 2015. kada je svako morao sam da se snalazi, poručio je danas u Kremsu ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović.
Stefanović, koji je učestvovao na konferenciji ministara odbrane Grac formata, na pitanje o balkanskoj ruti, rekao je da nažalost od 2015.godine, kada je više od milion izbeglica prešlo preko te rute, nije dobijen odgovor na pitanje šta želi EU, i koja je to jedinstvena politika Evrope.
– Srbija se trudila u to vreme, a bio sam ministar unutrašnjih poslova pa odlično znam o čemu govorim, da šalje poruku da ako branimo Evropu od ilegalne migracije to mora biti na granicama EU – podvukao je on.
Stefanović je ukazao da je Srbija, sa Severnom Makedonijom, bila prva na udaru na balkanskoj ruti.
Rekao je da je dobijena podrška pojedinih članica EU, i posebno je pohvalio Austriju koja je investirala mnogo u zaustavljanje ilegalne migracije preko Balkana posebno sa ciljem stajanja na put krijumčarima ljudi.
– Poslali smo poruku da se neće tolerisati krijumčarenje ljudi. Sada, posle situacije u Avganistanu, iako još nema povećanja talasa, postavlja se pitanje šta će biti na proleće. Da li EU očekuje da ćemo zajedno zaustaviti te ljude, zabraniti im dalji prolaz, i pod kojim uslovima i na koji način da postupamo – objasnio je on.
To su, istakao je on, pitanja na koja male zemlje na Balkanu ne mogu dati odgovor. Srbija je, kako je kazao, spremna da sopstvenim snagama štiti svoje granice, dodajući da ne može dozvoliti da ilegalnim ulaskom lica krše naše zakone.
Uz podršku EU Srbija je povećala svoje kapacitete.
– I pored različitih politika unutar EU mislim da smo pronašli minimum odgovora kako da delujemo. Molimo EU da nam da smernice kako da postupamo dalje – rekao je Stefanović.
Kazao je da je važno da se migrantima uputi jasna poruka da ne treba da kreću na put ako nisu sigurni da su negde dobrodošli.
I njegove kolege iz Albanije, BiH, Severne Makedonije i Crne Gore ukazale su da Zapadni Balkan nije destinacija, već samo tranzitno područje za migrante.
Ministar odbrane BiH Sifet Podžić rekao je da migranti koji dolaze na Balkan, a tako i u njegovu zemlju, dolaze iz država EU, kao što su Grčka, Rumunija i Bugarska. Rekao je da je BiH imala ozbiljne probleme sa smeštajem migranta prošle godine i da se nada da će se pre zime završiti centar u Uni.
Takođe je poručio da ne bi bilo korektno kada bi se izbeglice, koje su krenule u EU, ostavile zemljama Balkana na teret.
Radmila Šekerinska-Jankovska, ministarka odbrane Severne Makedonije podvukla je da izbeglice u tu zemlju dolaze dominantno iz jedne članice EU. Ona je izrazila očekivanje da će zbog stanja u Avganistanu uslediti snažniji talas migranata.
Ministarka odbrane Crne Gore Olivera Injac je navela da njena zemlja nije bila izložena velikom pritisku talasa migracije, ali da se pripremala sve vreme za mogući „udar“.
Njen albanski kolega Niko Peleši rekao je da se ta zemlja odlučila da primi 100 izbeglica iz Avganistana i da je spremna da ih prihvati više, jer je deo albanske tradicije da nudi gostoprimstvo ljudima u nevolji.
Domaćin skupa, ministarka odbrane Austrije Klaudija Taner, rekla je da je zajednička ocena da ilegalna migracija ostaje veliki izazov za sve, a posebno za Zapadni Balkan, koji ima ključnu ulogu u zaustavljanju talasa ilegalne migracije.
– Uvereni smo da taj izazov možemo samo zajednički rešiti – poručila je Taner.
