Mislim da se otvara značajna perspektiva za dalje unapređenje odnosa Srbije i SAD sa dolaskom administracije Donalda Trampa, iako su odnosi bili na stabilnoj trajektoriji laganog unapređenja, ali nam se otvaraju nove perspektive, rekao je u intervjuu Glasu Amerike Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i prvi srpski zvaničnik koji je posetio SAD posle predsedničkih izbora.
Starović je u Vašingtonu učestvovao na forumu Međunarodne unije za demokratiju koja okuplja desetine partija širom sveta, između ostalih i Republikansku stranku i članice Evropske narodne partije (gde je i SNS), a kaže da je prisustvovao i zatvorenim sastancima republikanaca.
Čemu se Vlada Srbije nada od dolazeće američke administracije? Rekli ste da postoji potencijal za unapređenje odnosa, šta konkretno?
– S jedne strane, ne treba da gajimo tu vrstu iluzija da će doći do nekog kopernikanskog obrta u spoljnoj politici SAD od 180 stepeni, to se nikada ne dešava. Ali, verujem da će nova administracija imati želju da sasluša Srbiju, imajući u vidu da za razliku od mnogih država, u prethodne četiri godine nismo pokidali veze sa ljudima iz bliskog okruženja Donalda Trampa, imali smo određen nivo komunikacije, i sada je potrebno to negde kapitalizovati, staviti u funkciju. Nadamo se većem nivou razumevanja, malim pozitivnim koracima u pravcu unapređenja bilateralnih odnosa, kako na ekonomskom tako i na političkom planu.
Konkretno, očekujete li promene po pitanju Kosova?
– Ne treba gajiti iluzije, preambiciozne nade da bi administracija SAD povukla priznanje nezavisnosti Kosova, to ne bi bilo realno. Ali, veće razumevanje, pre svega za probleme sa kojima se susreće naš narod na severu Kosova, to je zajednica koja je lišena elementarnih i političkih i ljudskih i ekonomskih prava. Imajući u vidu iskustvo prve Trampove administacije, siguran sam da će nova administracija zauzeti nešto oštriji stav prema Aljbinu Kurtiju, imajući u vidu obrazac jednostranih mera koje sprovodi.
Krajem oktobra, Vlada Srbije je usvojila dva nacrta zakona: jedan je o socijalnoj pomoći određenim kategorijama stanovništva na severu Kosova, a drugi je o nadležnosti pravosudnih organa koji, prosto rečeno, predviđa da viši sud i tužilaštvo u Beogradu budu nadležni za gonjenje onih koji se terete da su kršili prava Srba na severu Kosova. EU i SAD su kritikovale oba nacrta. Ako zakon o pravosuđu bude usvojen u Skupštini Srbije, kako će se on praktično primenjivati – da li podrazumeva da Kosovo izručuje Srbiji ljude koje smatra svojim državljanima? Da li je to realno?
– S obzirom da je ministarstvo na čijem sam čelu predlagač zakona o Kosovu kao zoni specijalne socijalne zaštite, želeo bih da kažem nešto o tom zakonu. Taj predlog je važan jer olakšava položaj naših sunarodnika na Kosovu koji su u teškoj poziciji otkako se sprovodi obrazac jednostranih mera Aljbina Kurtija. Ovim zakonom, kada dođe na dnevni red i bude usvojen, uvela bi se dva novčana davanja za građane na Kosovu: jedno je davanje za nezaposlena lica od 20.000 dinara mesečno i drugo je socijalno davanje za lica starija od 65 godina koja nisu stekla pravo na penziju. Što se tiče drugog zakona, o uvođenju specijalnog tužilšaštva i suda nadležnog za područke KiM, cilj je bio da se popuni svojevrsni pravni vakuum koji imamo pogotovo u poslednje dve godine otkako su se Srbi povukli iz pravosudnih institucija na severu Kosova, gde su bili integrisani shodno Briselskom sporazumu. S obzirom da taj sporazum nije implementiran u najvažnijem delu, a to je Zajednica srpskih opština, došlo je do povlačenja iz institucija i od tog momenta imamo neku vrstu pravnog vakuuma. Krivična dela se dešavaju i postojala je potreba da se uspostave pravosudne institucije koje će pravni vakuum da popune…
