Nešto više od 300 ljudi do sada je izgubilo bitku s virusom korona u Australiji. Od tog broja, blizu 70 odsto čine lica koja su bila smeštena u staračkim domovima. Izuzetno visok broj umrlih među najranjivijom populacijom pokrenula je ispitivanje pred Kraljevskom komisijom povodom izbijanja i širenja zaraze u ovim ustanovama.
Piter Rozen, kraljevski savetnik, ocenio je pred komisijom, da iako je mnogo učinjeno na pripremi zdravstvenog sektora za pandemiju, Ministarstvo zdravlja Australije niti regulator Komisija za kvalitet i sigurnost domova za stare nisu imali razvijen krizni plan namenjen posebno sektoru za starije osobe.
Zato i ne čudi što je svedok-ekspert Kraljevske komisije, prof. Džozef Ibrahim, specijalista gerijatrijske medicine, kritikujući reakciju Australije na COVID-19, izjavio da su stara lica u ovim ustanovama tretirana kao građani druge klase.
Šta se dogodilo? Smatra se da je jedan od razloga dramatične situacije nedovoljno finansiranje i obučenost kadrova u privatnim ustanova za negu starih, kao i manjak adekvatnog iskustva, što su sve problemi koji su komisiji predočeni još u izveštaju od novembra 2019, dakle pre pandemije.
Posebno zabrinjava činjenica da nije sprovedena do kraja istraga u domovima za stare Njumarč i Doroti Henderson u Sidneju, u aprilu i maju 2020, što je svakako moglo da se iskoristi kao iskustvo, i da ne dođe do izbijanja krize u domovima za stare u Viktoriji.
Međutim, Ričard Kolbek, federalni ministar za staračke domove, odbio je ove tvrdnje i izjavio da se kontinuirano od januara 2020. radilo na planu COVID-19, da su preduzete mere uključivale izdavanje posebnih smernica za kontrolu infekcije među starima, kombinovano sa besplatnom obukom za radnike u domovima za stare.
Vlada je, prema njegovim rečima, uvela ograničenja poseta domovima, nadgledala brzo snabdevanje ličnom, zaštitnom opremom, obezbedila dodatne kvalifikovane radnike.
Kako se onda desilo da je trenutno više od 2.000 aktivnih slučajeva korone upravo povezano sa domovima za stara lica? Jedna od stavki koja je mogla da se čuje, da bez formalnog plana za COVID-19, ministarstvo i regulator su ostavili staračkim domovima da sami procene da li su spremni za virus.
Kao rezultat takvog olakog odnosa prema pandemiji, domovi za stare su nastavili praksu zapošljavanja radnika iz drugih centara i na taj način doprineli širenju infekcije.
Propusta u radu staračkih domova je bilo još. I pored iskustva u NSW, ministarstvu zdravlja Komonvelta je trebalo mnogo vremena da ostalim domovima za stare uputi savet da će biti potrebno da zamene 80 do 100 odsto osoblja u slučaju infekcije, pa ni tada to nije posebno istaknuto. Maske nisu bile obavezne za radnike u staračkim domovima do 13. jula.
Kraljevska komisija svoje mišljenje treba da da u decembru. Do tada odzvanja izjava prof. Ibrahima, koji inače predvodi Odeljenje za istraživanje prava na zdravlje i starost na Univerzitetu Monaš u Melburnu:
– Stotine starih u domovima su već ili će prerano umreti, jer se nije delovalo na vreme – rekao je on.
Ko ima pravo na lečenje?
Savetnik Piter Rozen je posebno ukazao na spor Vlade Komonvelta i država. Naime, prema njegovim rečima, kako su domovi za stare u nadležnosti Vlade Komonvelta, a zdravstvo u nadležnosti država, došlo je do spora, da li zaraženi treba da budu prebačeni u bolnicu ili ne.
– Jednak pristup bolnicama je osnovno pravo svih Australijanaca, mladih ili starih, i bez obzira na to gde žive – rekao je Rozen.
