Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u ponedeljak je bila u Prištini, odakle je zatražila da Srbija isporuči „de facto“ priznanje Kosova.
Tu formulaciju su pre nje izneli samo lideri Nemačke, Francuske i Italije u svom zajedničkom saopštenju.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović ističe da ne znamo šta to tačno znači i da li Brisel od predsednika Aleksandra Vučića sada traži nešto više od onoga što je u sporazumima koji su do sada postignuti.
Milanović kaže da bi de facto priznanje moglo da bude pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum, što je u stvari međunarodni ugovor koji bi morao da bude ratifikovan u parlamentima Srbije i Kosova.
– To bi bilo de facto priznanje i poslalo bi jasan signal drugim državama da se Srbija odrekla Kosova u svakom realnom smislu, samo nije u nominalnom – objasnio je profesor.
Međutim, on ističe da mu se čini nerealnim da Vučić i Aljbin Kurti u kratkom ili srednjem roku mogu da sklope takav sporazum.
Profesor međunarodnog prava objašnjava da je Fon der Lajen iznela i ultimatum i ponudu u isto vreme. S jedne strane je ponuda da se uđe u EU, ali ako to želimo moramo da uradimo ono što se od nas traži.
Međutim, veliko je pitanje šta se tačno od nas traži, dodaje profesor.
On objašnjava da „de facto“ priznanje nema jasno određeno značenje u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima.
Kaže da to ponekad može da znači samo uspostavljanje neke vrste diplomatskih ili kvazi diplomatskih odnosa, odnosno otvaranje misija koje neće biti na nivou ambasade.
Napominje da Ohridski sporazum nalaže da Kosovo i Srbija uspostave stalne misije na teritoriji svake od zemalja, ali da to ne podrazumeva prećutno priznanje – a to je stalna diplomatska misija na nivou ambasade.
Govoreći o navodima da u svim prethodnim sporazumima postoje odredbe koje su povod za tumačenja da je Srbija već „de facto“ priznala Kosovo, Milanović ukazuje da se o tome ne bi sto puta razgovaralo da je tako.
– Da li je srbija nedvosmisleno rekla da Kosovo smatra suverenom državom – nije. Ono što Kosovu treba je jasan signal da Srbija više ne polaže veliko pravo na suverenost i da to otvara put da Kosovo uspotavlja diplomatske odnose sa državama koje ga ne priznaju i da otvara put ka članstvu u UN. Ovaj sporazum to ne sadrži, da sadrži već bi ga razne države priznale – objašnjava profesor Milanović.
– Ako je sve što od njega traže da Srbija otvori diplomatsku misiju u Prištini, koja se neće zvati abamasada, Vučić to može da isporuči. Već postoji kancelarija za vezu. Druga stvar je da prestane da priča o Ujedinjenim nacijama. Ali to nije dovoljno za Kosovo. Ne može da uđe u UN bez odluke Saveta bezbednosti, a tu sede Rusija i Kina – podsetio je profesor.
