Iako deluje neverovatno, Sahara i Antarktik imaju mnogo toga zajedničkog. Upoznajemo vas sa glavnim odlikama svetskih pustinja.
Pustinjske oblasti su rasprostranjene širom naše planete i, za razliku od uvreženog mišljenja, nisu uslovljene veoma toplom klimom. Svim pustinjama na svetu je zajednička veoma mala količina padavina na godišnjem nivou. Ukoliko neka oblast godišnje primi manje od 25 centimetara kiše, možemo je smatrati pustinjom, piše World Atlas.
Kada pomislimo na pustinju, najčešće vidimo vrelinu i pesak i skoro potpuno odsustvo života, jer veoma mali broj vrsta može da preživi u tako surovim uslovima. Ipak, činjenica je da skoro jedna milijarda ljudi živi u oblastima koje se klasifikuju kao pustinje.
Antarktik je takođe pustinja, iako je zaleđen i temperature su mnogo drugačije nego u Sahari. Na Antarktiku ne pada kiša, što je odlučujući faktor koji skoro ceo kontinent određuje kao pustinju.
Niska vlažnost vazduha
Pored male količine padavina na godišnjem nivou, sve pustinje odlikuje izuzetno niska vlažnost vazduha. U pustinjama nema dvoljno vode na tlu koja bi isparavala i stvarala oblake, koji bi kasnije vodu vratili kroz kišu. U tropskim pustinjama temperatura vazduha tik iznad tla je toliko visoka da dovodi do refleksije svetlosti na sloju vrelog vazduha. Ovaj pustinjski fenomen naziva se fatamorgana.
Velike temperaturne razlike
Razlike između dnevnih i noćnih temperatura su ekstremne u većini pustinja. U pustinji Čivava, na primer, najviše dnevne temperature dostižu 37°C, ali se noću spuštaju na 0°C.
Razog za brzo i značajno opadanje temperature leži u nepostojanju oblaka iznad pustinje, koji bi sprečili hlađenje tla nakon zalaska sunca. Vlažnost vazduha tokom noći uglavnom ostaje ista, što znači da ne postoji ništa što bi sprečilo topao vazduh da „pobegne“ u atmosferu.
Jedino mesto u pustinji na kome se često može naći voda naziva se basen. Basen je duboka i velika rupa na površini tla u kojoj se može zadržati kišnica, a ponekad može nastati i privremeno jezero ukoliko dođe do oluje ili poplave.
Snažni vetrovi
Zbog nedostatka drveća, a često i bilo kakve vrste vegetacije, vetrovi snažno duvaju u pustinjama jer nema šta da ih zaustavi. Vetrovi koji dostižu brzinu od 100 km/h stvaraju dine nanoseći pesak. Površina peščanih pustinja se konstantno menja, a vetrovi pomeraju dine čak i nekoliko metara godišnje.
Peščane oluje u Sahari podižu čestice peska veoma visoko u atmosferu. Pesak iz Sahare, nošen vetrovima, putuje preko Atlantskog okeana i zaslužan je za idilične narandžasto-žućkaste zalaske sunca na Floridi.
