Magnetni polovi Sunca će se preokrenuti, a to bi moglo da izazove polarnu svetlost na nižim geografskim širinama, donese intenzivnije solarne oluje i potencijalnu opasnost po astronaute i satelitsku komunikaciju. Ipak, kako kažu stručnjaci, nema razloga za zabrinutost.
„Zaista vidimo da je Sunce aktivnije nego što je bilo verovatno u poslednjih 20-ak godina“, rekao je Pol Šarbone, solarni fizičar Univerziteta Montreal, preneo je Deseret.com.
Mnoge zvezde i planete – uključujući Zemlju i Sunce – imaju magnetna polja. Ali, ona nisu stabilna i ciklično se menjaju tokom solarnih ciklusa, kako navode iz Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan. Dok se Zemljin severni magnetni pol retko menja u južni i obratno – u rasponu od jednom u svakih 10.000 do jednom u 50 miliona godina – sunčevi magnetni polovi se dosledno menjaju svakih 11 godina.
Dok se poslednji preokret na Zemlji dogodio pre oko 780.000 godina, Sunčev je bio 2013. a naučnici predviđaju da će do sledeće promene doći u nekom trenutku ove godine.
Preokret sunčevih magnetnih polova obično donosi intenzivnije solarne oluje koje mogu da ometu satelite, komunikacije i GPS u svemiru, te onesposobe delove električne mreže.
Fizičari američke svemirske agencije NASA Džejms Grin i Skort Boardsen opisali su u članku u žurnalu “Napredovanja u svemirskom istraživanju” čuveni primer, veliku geomagnetnu oluju nazvanu Karingtonov događaj koja se dogodila u leto 1859.
Naveli su da je to “najpoznatiji svemirski vremenski događaj u poslednjih dvesta godina”.
Polarna svetlost obično se javlja između 60-75 stepeni geografske širine. Ipak, tog leta su aurore zabeležene ispod 50 stepeni a naučnici dovode u vezu njihov intenzitet sa Suncem koje proizvodi više solarnih oluja. Istraživači su opisali te aurore izjavama svedoka, koji su govorili o “krvavoj ili grimizno crvenoj” svetlosti, tako sjajnoj da ste “mogli čitati novine po njoj”. Karingtonov događaj uzrokovao je štetu i požare u telegrafskoj mreži i opremi, a nekoliko operatera doživelo je električne šokove. Takođe je doveo do velikih prekida u radu telegrafa u Severnoj Americi i Evropi. Kakve promene će doneti preokretanje polova u 2024?
Iako Zemljino magnetno polje odbija solarne oluje, Delores Nip, profesorka vazduhoplovnog inženjeringa Univerziteta Kolorado Bolder, rekla je “Voksu” da intenzivne solarne oluje “mogu zapravo da otvore Zemljino magnetno polje i omoguće da prođe mnogo više energije i (sunčeve koronalne) mase, a kad se to dogodi onda pretendujemo da vidimo sve vrste uticaja”.
Astrofizičar Hose Dijas Do Nasimento kaže da “promene tokom magnetnog ciklusa imaju posledice na Sunčev sistem i druge planetarne sisteme zahvaljujući uticaju svemirskog vremena”.
U slučajevima poput Karingtonovog događaja iz 1859, solarne oluje “mogu da prekinu električnu mrežu na Zemlji” i budu “veoma opasne za satelite i astronaute”, naveo je on.
Ipak, iz američke Nacionalne solarne opservatorije kažu da nema razloga za paniku i da je dosledno preokretanje Sunčevih polova dokaz da naša zvezda funkcioniše kako su naučnici predvideli.
Majk Marej, programski direktor Planetarijuma Delta koledža, predviđa da preokretanje sunčevih polova ove godine – koje će se verovatno desiti između aprila i avgusta – neće biti “ništa oko čega treba brinuti”.
