Pre nekoliko meseci, na početku kampanje u Nemačkoj, partija Zelenih se u anketama visoko kotirala, a mnogi su najavljivali da će zemlja dobiti prvu kancelarku baš iz ovih redova.
Situacija je danas, manje od dve nedelje pred glasanje, znatno drugačija, te Analena Berbok nema gotovo nikakve šanse za kancelarski tron. Ipak, formiranje vlade teško da će proći bez učešća Zelenih, a njihov dolazak mogao bi da izmeni kurs Berlina prema Beogradu.
Pre nekoliko meseci, na početku kampanje u Nemačkoj, partija Zelenih se u anketama visoko kotirala, a mnogi su najavljivali da će zemlja dobiti prvu kancelarku baš iz ovih redova. Situacija je danas, manje od dve nedelje pred glasanje, znatno drugačija, te Analena Berbok nema gotovo nikakve šanse za kancelarski tron. Ipak, formiranje vlade teško da će proći bez učešća Zelenih, a njihov dolazak mogao bi da izmeni kurs Berlina prema Beogradu.
Analena Berbok je novo lice na političkoj sceni, opisana je kao „izuzetan kandidat“ za naslednika dugogodišnje kancelarke Angele Merkel, a na tom putu joj trenutno stoje dva rivala, Armin Lašet iz CDU i Olaf Šolc iz SPD, čija je partija, prema trenutnim anketama, u prednosti.
Međutim, podrška između partija je gotovo ravnomerno raspoređena, pa je gotovo izvesno da će za formiranje vlade biti potrebna tri koaliciona partnera. Upravo tu leži šansa za Zelene i njihovu mogućnost da povedu „čvršću“ politiku i prema Zapadnom Balkanu.
Ako se nešto može zaključiti iz programa ove stranke, Zeleni su trenutno nemačka partija koja se najviše interesuje za ovaj region. Akcenat je stavljen na proces proširenja EU, ali i na viznoj liberalizaciji za Kosovo i dijalog Beograda i Prištine.
Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, promena nemačkog kursa, kada je reč o Srbiji, mogla bi da se oseti pre svega u retorici, a polja na kojima bi Beograd možda mogao da prepozna „veći pritisak“ su ljudska prava, medijske slobode, te rešavanje kosovskog pitanja.
„Sigurno će imati ulogu u vladi“
Izbori u Nemačkoj će biti održani 26. septembra, a glasanje bi ovoj zemlji moglo da donese velike promene, ali i nekoliko meseci političke neizvesnosti. Naime, ko god da osvoji najviše glasova biće mu potrebna koalicija, a slaganje karata moglo bi da potraje duže.
Osim CDU/CSU, SPD i Zelenih, u Nemačkoj su još u igri i Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke). Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.
Zeleni su u jednom trenutku, prema anketama, čak prestigli demohrišćane Angele Merkel i njenu sestrinsku CSU, ipak, ova stranka je trenutno na trećem mestu.
Dimitrije Milić, programski direktor ogranizacije Novi treći put objašnjava da su Zeleni u aprilu i maju bili dobro plasirani u anketama zato što se poklopilo dosta pozitivnih okolnosti za njih i kada su predstavili svoju kandidatkinju Analenu Berbok.
– Sa druge strane, CDU je bio u aferama, delovalo je da su upali u ćorsokak u vezi sa korona krizom. Međutim, u međuvremenu se taj odnos snaga promenio. CDU je dodatno pao, SPD je porastao, a Zeleni opadaju, doduše to opadanje nije drastično – rekao je Milić.
Iako Zeleni neće imati uspeh koji im se predviđao pre nekoliko meseci, sigurno je da će on biti bolji u odnosu na prethodne izbore. Milić dodaje i da je drugi važan faktor to što je na ovim izborima podrška između partija dosta ravnomernije raspoređena.
– To podrazumeva da će za sastavljanje vlade biti potrebna tri koaliciona partnera i tu Zeleni imaju nekoliko prednosti. Prva prednost je što imaju najveći koalicioni potencijal, odnosno oni mogu da prave koaliciju sa svima sem sa AfD, sa kojim niko ne želi da pravi vladu. Druga stvar je što u slučaju da budu trećeplasirani, kako sada govore ankete, vrlo izvesno bi bili matematički nužni za svaku koaliciju koja ima nekog vrednosnog smisla – naglasio je on.
Kako napominje, Zeleni će sigurno imati ulogu u vladi, a pitanje koje ostaje je koje bi resore mogli da dobiju. Prema oceni nekih analitičara, Ministarstvo spoljnih poslova biće upravo u njihovim rukama.
Oštrije o Kosovu i odnosu sa Rusijom i Kinom
Programi pomenutih šest partija ispisani su na stotinama stranica, a u njima se, barem ponegde pominje Zapadni Balkan. Iako se ovaj region pominje kratko, najviše su ga istakli upravo Zeleni. Oni kažu da se zalažu za više odgovornosti u susedstvu EU, te jedini pominju mogućnost proširenja, preneo je ranije „Dojče vele“.
„Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo. Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana“, navodi se.
Uz to, nabrajaju reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuriranje ratnih zločina.
Zeleni čak pominju i viznu liberalizaciju za Kosovo, napredak dijaloga Beograda i Prištine, početak pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, stvaranje građanskog društva u BiH, ali bez konkretnih detalja kako misle da te korake sprovedu. Odbacuju novo povlačenje granica po etničkim principima.
Novinar Nenad Radičević kaže da aktuelne stranke koje su na vlasti, demohrišćani i socijaldemokrate, neće menjati mnogo kurs prema Srbiji ukoliko budu ponovo u vladi. Polje na kom bi Srbija i neke druge zemlje Zapadnog Balkana mogle da osete promenu, bar u retorici i prioritetima, jeste ukoliko Zeleni uđu u resor spoljne politike, što je, prema njegovim rečima, prema sadašnjim prognozama vrlo verovatno.
– Oni bi sasvim sigurno mogli da budu deo neke nove vlade, a to bi moglo da poveća pritisak na zvanični Beograd, sa jedne strane što se tiče Kosova, a sa druge strane, po pitanju ljudskih prava, medijskih sloboda i uopšte tog ljudsko-pravaškog sektora – rekao je Radičević.
Sa tim je saglasan i Milić koji navodi da bi Zeleni bili dosta striktniji o pitanjima kao što su rešavanje kosovskog pitanja.
– Manje bi bili tolerantni na bilo koje rešenje koje ne podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije. Zeleni bi bili dosta rigidniji što se tiče odnosa Srbije prema Kini i Rusiji. Bili bi nešto stroži što se tiče Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da odavno Zeleni percipiraju ovako uređenu BiH kao problem. U odnosu na ovo pitanje bi Zeleni bili dosta rigidniji od vlasti Angele Merkel, ali trebalo bi naglasiti i da je liberalna partija SPD na identičnim pozicijama, naročito oko odnosa prema Rusiji i Kini – napomenuo je on i dodao da bi se očekivalo da se Srbija više spoljnopolitički usmeri ka EU.
Naravno, kakva će biti spoljna politika Nemačke umnogome zavisi od toga ko na kraju uđe u koaliciju. Ukoliko se stanje iz anketa zadrži i narednih desetak dana, te „semafor koalicija“ dođe na vlast sa Olafom Šolcom na čelu, Milić dodaje da se može očekivati da ćemo imati više pritisaka u ovoj sferi, što će biti evidentna promena u odnosu na prethodne vlade Angele Merkel.
Radičević napominje da Zeleni koji se bave Balkanom uglavnom čine i neki koji su čak karijere napravili na Kosovu, u okviru Euleksa i tih evropskih institucija.
– Veoma su zainteresovani da taj proces ka potpunoj nezavisnosti Kosova napreduje, odnosno da ono zbog čega su se Zeleni lomili 1999. u vreme bombardovanja SRJ, da taj lom kada je Joška Fišer uspeo da ubedi svoje kolege da glasaju, odnosno podrže bombardovanje, bude sada i toliko godina kasnije opravdan na neki način i politički – naglasio je on.
Inače, kako je podsetio DW, prvi i poslednji put su Zeleni bili u saveznoj vlasti u Nemačkoj kao mlađi partner socijaldemokrata Gerharda Šredera od 1998. do 2005. godine. Tada ih je u velikoj meri odredilo učešće u bombardovanju SR Jugoslavije koje je zagovarao tadašnji šef diplomatije Jozef Fišer.
Većina članova i simpatizera Zelenih tome se protivila, zastupajući antiratnu politiku po svaku cenu.
