Za ponedeljak je zakazana nova runda dijaloga predstavnika Beograda i Prištine, a tema će, prema nagoveštajima posrednika EU Miroslava Lajčaka, biti Francusko-nemački, odnosno evropski plan za normalozaciju odnosa između Beograda i Prištine.
Nova runda dolazi pod velikim pritiskom zapada, naročito zemalja Kvinte kao i predstavnika Sjedinjenih Američkih Država, koji nisu direktni učesnici dijaloga, barem ne formalno, ali jako zagovaraju i da se ovaj plan prihvati.
Pred put u Brisel glavni pregovarači Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti sa različitim najavama pripremaju svoj put u Brisel. Dok Vučić kaže da će insistirati na formiranju ZSO, Aljbin Kurti kategorički tvrdi da se ta tema neće ni naći na stolu tokom sastanka 27. februara.
Ipak, da je ovaj razgovor zakazan pod pritiskom najbolje govore činjenice, pogotovo mnogi nerešeni problemi koji su doveli do eskalacije situacije na severu Kosova i Metohije.
Registarske tablice i jednostrano tumačenja dogovora
Kurti je insistirao na, kako ga je nazvao, reciprocitetu pa je krenuo u pretnje Srbima da će im se vozila oduzimati ukoliko sa tablica koje prikazuju gradove na Kosovu srpskim akroninimima ne zamene u RKS vozila. Bura oko tablica još se nije slegla jer su sve češći slučajevi da se građanima koji upravljaju ovakvim vozilima na Jarinju i Brnjaku zabranjuje ulazak na Kosovo čak i danas postoje automobili koji su parkirani ispred administrativnih prelaza pa njihovi vlasnici sa tim automobilima mogu krenuti na put oko sveta, ali ne mogu ući na Kosovo i doći do svojih kuća koje su na nekoliko kilometara od prelaza.
Barikade u decembru kao vapaj Srba na ugrožena prava
Treba napomenuti da su u decembru podignute barikade na desetak mesta u opštinama na severu Kosova koje nastanjuje većinski srpsko stanovništvo, a povod je bilo hapšenje Dejana Pantića bivšeg policajca koga Priština tereti za krivično delo podstrekivanje na terorizam. Srbi su protestovali tri nedelje sa zahtevima da se on kao i još dvojica Srba koja su uhapšena tih dana, Miljan Adžić i Slađan Trajković, oslobode i da se specijalne jedinice povuku sa severa i da se tajni spiskovi za hapštenje Srba povuku.
Barikade su uklonjene, a Srbi nisu oslobođeni iako su međunarodni predstavnici tada najavili da će zahtevi Srba biti ispoštovani. Što se tajnih spiskova tiče iz Prištine su rekli da takvi spiskovi ne postoje i da je to propagandni rat, iako je te spiskove objavio medij koji izveštava na albanskom jeziku, Srbima je ostalo da veruju na reč Prištini.
Otima se srpska imovina za gradnju vojno-policijskih baza
Usled gorućih problema Srbi na severu su se već krajem januara našli na novom udaru Prištine kada je u opštini Leposavić u selu Dren meštane probudila tutnjava teške mehanizacije koja je u pratnji specijalaca Kosovske policije krenula u raščišćavanje terena koje je vlada u Prištini proglasila kao zemljište od javnog interesa i uredbom naredila eksproprijaciju.
Na meti Aljbina Kurtija našla se i crkva iz XIV veka i seosko groblje, a površina od 83 hektara je trebalo da bude pretvorena u bazu pogranične policije kako je to okupljenim građanima prvog dana protesta predstavio potporučnik KP Veton Eljšani.
Nakon Eljšanijevog priznanja koja je namena eksprorpijacije usledili su pritisci pre svega međunarodnih predstavnika, a kosovska vlada se dosetila da zakaže javne rasprave kako bi zakonska procedura bila ispoštovana.
Na javnim rasprava su meštani Leposavića, a nedelju dana kasnije i Zubinog Potoka kojima je nezakonito oduzeto oko 50 hektara zemlje i već odrađena infrastruktura i u kojoj su već smešteni specijalci, predstavnici Prištine nisu rekli građanima šta će se graditi na njihovim imanjima i koji je javni interes te gradnje.
Novi plan Brisela, novi ustupci Srbije
Problemi, pre svih, kosovskih Srba se gomilaju, s vremena na vreme se neko od međunarodnih predstavnika nađe da svojom metlom sve to gurne pod tepih, a da pred pregovarače na sto stavi neki novi dokument.
Tako je bilo i 2012 kada su Srbi podigli barikade tražeći da na severu ne bude kosovskih institucija i tada se neko dosetio da organizuje potpisivanje Briselskog sporazuma u kom je bilo predviđeno da se osnuje Zajednica srpskih opština kako bi se Srbima garantovala prava na samostalno odlučivanje u oblasti školstva, zdravstva, prostornog planiranja, ali i formiranje skupštine koja će predstavljati Zajednicu srpskih opština.
Srbija je najveće obaveze iz Briselskog sporazuma ispunila, rasformirala civilnu zaštitu, te policiju i sudstvo na severu integrisala u kosovski sistem. Kosovo nije ispunilo ni jednu tačku tog sporazuma.
Jedanaest godina kasnije ponovo se razgovara o ZSO, ona je ponovo tema, ali se sada stavlja na sto neki novi papir koji će po svemu sudeći potisnuti ranije dogovoreno u Briselskom sporazumu, a od Beograda zahtevati nove ustupke, konstruktivnost, fleksibilnost, dok će se Priština zamoliti da sprovede u delo ZSO i to po odlukama njihovog ustavnog suda.
A možda i neće morati, to će se već dogovoriti Aljbin Kurti i predstavnici zemalja Kvinte.
