Iako, generalno ne napadaju dok ne ne osete ugroženo, izazivaju strah kod ljudi širom sveta! Ako je suditi po posledicama njihovih otrova, strah je tu sa razlogom.
Samo je nekoliko životinja na svetu od kojih ljudi imaju toliko straha kao od otrovne zmije. Iako su šanse da naiđete na otrovnu zmiju male, a još manje da vas ujede i ubrizga smrtonosnu dozu otrova, ovaj naizgled nerazuman strah veoma je stvaran za mnoge.
Ovo su zmije koje su se našle na listi najsmrtonosnijih, naučnog časopisa Live Science.
10. Crna mamba
Crna ili mamba sa crnim ustima (Dendroaspis polylepis) je najotrovnija zmija u Africi. Živi u kamenitoj savani gde možete da je vidite oko humki termita – koje izgleda voli. Može da bude od sive do tamnosmeđe boje, a ime je dobila po crnoj boji unutrašnjosti usta.
Crna mamba je velika i brza (može da se kreće 19km/h), a poseduje izuzetno snažan otrov čije su samo dve kapi dovoljne za smrtni ishod kod većine ljudskih žrtava.
Šta otrov crne mambe čini telu?
Nakon je ubrizgan, otrov ometa aktivnost na spoju živaca i mišića, što rezultira paralizom, rekao je Rajan Blumental sa Univerziteta u Pretoriji. Pošto je otrov takođe kardiotoksičan, može doći i do srčanog zastoja. To je bio slučaj kod jednog Južnoafričkog muškarca kog je crna mamba ujela za kažiprst, dodao je Blumental. Samo 20 minuta nakon što je stigao u bolnicu, već je imao srčani zastoj. Ovaj slučaj se nažalost završio smrtnim ishodom.
Međutim, uprkos reputaciji, ničim izazvani napadi na ljude nisu dokazani.
9. Terciopelo (Bothrops asper; Fer-de-lance)
Prema članku časopisa Toxicon objavljenom 1984. godine, nakon ujeda ove zmije tkivo čoveka počinje da crni i odumire.
Ove zmije koje žive u Centralnoj i Južnoj Americi dugačke su između 1,2 i 2,5 metara, teške su do 6 kilograma. Odgovorne su za otprilike polovinu svih trovanja zmijskim ugrizom u Centralnoj Americi, prema studiji iz 2001. objavljenoj u istom časopisu.
Otrov treciopele sadrži antikoagulant (supstancu koja ometa zgrušavanje krvi), ugriz ove zmije može izazvati unutrašnje krvarenje.
Prema istraživanjima Univerziteta Kostarika, jedna ženka može da izlegne 90 potomaka.
8. Bumsleng
Afrički bumsleng (Dispholidus typus) je otrovna zmija koja živi u tropskoj i ekvatorijalnoj Africi, prvenstveno u Svazilendu, Bocvani, Namibiji, Mozambiku i Zimbabveu.
Dužina odrasle zmije obično je u rasponu od 120 do 180 cm (ređe do 200 cm), ali zbog vitkog stasa i prilično male glave sa velikim očima, deluje sitno. Boje odgovaraju mestu gde žive: one koje žive u tropskim šumama, karakteristična je zelena i boja lišća (boomsleng u doslovnom prevodu znači „zmije sa drveća“); one koje žive u pustinji i savani, imaju smeđe tonove.
Otrov ovih zmija je vrlo jak. Izlazi kroz velike gornje očnjake, a prilikom hvatanja plena usta može da otvori do 170 stepeni. Otrov uključuje hemotoksine koji sprečavaju koagulaciju krvi, pa žrtva može da umere od prevelikog unutrašnjeg, ali i spoljnog krvarenja – ako ima neke posekotine (svedoćenja nekih naučnika kažu da lrv počne da izlazi kroz sve otvore na telu).
Na sreću, ako se stigne na vreme, postoji protivotrov.
7. Zmija tigar
Poreklom iz jugoistočne Australije, istočna tigrasta zmija (Notechis scutatus) dobila je ime po žutim i crnim trakama po telu, iako nemaju sve podvrste taj obrazac. Njen snažni otrov može da izazove reakciju kod ljudi samo 15 minuta nakon ujeda i odgovorna je, u proseku, za najmanje jednu smrt godišnje, kažu podaci Univerziteta u Adelaidu.
6. Raselova ljutica
Oko 58.000 smrtnih slučajeva tokom jedne godine u Indiji, pripisuje se ujedima zmija. Prema istraživanju objavljenom 25. marta 2021. u časopisu PLOS Neglected Tropical Diseases, za većinu tih slučajeva odgovorna je Raselova zmija (Daboia russelii). Za jednu od najsmrtonosnijih proglašena je i u istraživanju iz 2021. godine, objavljenom u magazinu Toxins.
U Šri Lanki, gde ovaj noćna poskok voli da se odmara, uzrok je visoke smrtnosti među poljoprivrednicima u vreme berbe. Zmijski otrov može dovesti do užasnog niza simptoma: prestanka rada bubrega, teškog krvarenja i oštećenja više organa, izvestili su istraživači u Priručniku za kliničku neurologiju 2014. Neke komponente otrova povezane sa koagulacijom takođe mogu dovesti do moždanih udara, a u retkim slučajevima simptomi slični Šihanovom sindromu kada hipofiza prestaje da proizvodi određene hormone. Prema Priručniku, žrtve obično umiru od bubrežne insuficijencije.
5. Peščana efa
Echis carinatus je najmanji je član indijske „velike četvorke“ u Indiji. Zajedno sa Raselovom poskokom, plavim krajtom i indijskom kobrom – odgovorna je za najviše ujeda sa smrtnim ishodom u zemlji.
Umesto stereotipnog zvuka „siktanja“ koji se pripisuje zmijama, ova zmija „cvrči“. Do tog zvuka dolazi trenjem, kada ona trlja svoje nazubljene ljuske kojima je obložena, kada oseti pretnju.
Nakon ujeda, osoba prvo ima lokalizovan otok i oseća bol u tom području, nakon čega sledi potencijalno krvarenje. Budući da otrov ometa sposobnost zgrušavanja krvi to dovodi do unutrašnjeg krvarenja i na kraju do akutnog otkazivanja bubrega, piše na sajtu obrazovnog društva Understanding Animal Research. Da bi osoba preživela, hidratacija i protivotrov (postoji devet vrsta protivotrova kada je ujed ove zmije u pitanju) trebali bi da se primene u roku od nekoliko sati od ujeda.
4. Trakasti krajt
Trakasti krait (Bungarus fasciatus) se sporo kreće tokom dana, pa češće ujeda noću. Prema studiji iz 2016. godine objavljenoj u časopisu PLOS Neglected Tropical Diseases, otrov ove zmije može da parališe mišiće i spreči pomeranje dijafragme, što dalje sprečava rad pluća i dovodi do gušenja.
3. Kraljevska kobra
Kraljevska kobra (Ophiophagus hannah) je najduža otrovna zmija na svetu. Dostiže dužinu od 5,4 metra, kako piše Prirodnjački muzej u Londonu, a prema istraživanjima Instituta Smitsonijan, impresivan vid joj omogućava da uoči osobu u pokretu sa udaljenosti od skoro 100 metara. Kada je ugrožena, kraljevska kobra koristi mišiće na vratu i širi svoju „kapuljači“ (cobra u prevodu znači zmija sa kapuljačom). Takođe mogu da se izdignu sa zemlje za trećinu dužine svog tela, piše zoološkom vrtu u San Dijegu, što znači da mogu da vam se nađu u nivou očiju.
Njena slava ne leži u snazi otrova, nego u količini koju ubrizga u žrtvu. Svakim ujedom ubrizga oko 7 mililitara otrova, a napada u proseku sa tri ili četiri brza ugriza.
Ipak, tri-četiri nisu neophodna, jer je jedan dovoljan da ubije čoveka za 15 miuta, a odraslog slona za nekoliko sati, kaže Šon Kerol, molekularni biolog sa Univerziteta u Merilendu.
2. Obalni tajpan
Pre nego što ga uopšte postanete svesni, postoji mogućnost da vas je obalni tajpan ujeo već nekoliko puta, kažu u Australijskom muzeju, ističući njegovu neverovatnu brzinu.
Kada oseti pretnju, zmija koja živi u vlažnim šumama i tropskim priobalnim područjima, izdićiće celo svoje telo sa zemlje i izuzetno precizno zabiti očnjake u svoj plen.
Pre nego što je 1956. godine proizveden protivotrov, ugriz ove zmije bio je gotovo uvek fatalan.
1. Kontinentalni tajpan
Tajpan koji živi u unutrašnjosti kontinenta, jedna je od najotrovnijih zmija na svetu, piše međunarodni Časopis za neurofarmakologiju. Samo kap njenog otrova ubija plen.
Živi u ravnicama Kvinslenda i Južne Australije, često unutar pukotina ili rupa koje su iskopale druge životinje. Prema izveštajima Australijskog muzeja, kontinentalni tajpan retko dolazi u kontakt sa ljudima.
Kada se oseti ugroženom savija svoje telo u čvrsti oblik slova S pre nego što skoči i zada jedan ili više brzih ujeda. Glavni sastojak ovog otrova, koji ga izdvaja od drugih vrsta, je enzim hijaluronidaza.
