"Želim da istaknem da je veliki uspeh to što je stvaranje ZSO tačka broj jedan koalicionog sporazuma na kome se temelji pokrajinska vlada, i zbog čega se sada pod pritiscima i na meti političkih napada nalaze neki od političara koji su u tome učestvovali sa albanske strane", rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta.
Koalicionim sporazumom, dodao je, predviđa se da Srpska pravoslavna crkva uživa potpunu samostalnost u delovanju i da joj se vrati oduzeta imovina. Kako je kazao, nova pokrajinska vlada mora da bude vlada srpskog ujedinjenja na Kosovu i Metohiji, što podrazumeva da srpski ministri i potpredsednik Vlade, zamenici ministara i rukovodioci drugih organizacija moraju dolaziti iz svih oblasti u kojima Srbi žive na KiM.
Na konstataciju da su Srbi učestvovali i u prethodnim kosovskim vladama, ali da njihov učinak nije bio zadovoljavajuć po srpsku zajednicu, Đurić je istakao da je sada situacija suštinski različita jer se učešće Srba u kosovskim institucijama prvi put dešava uz podršku Beograda.
"Ova Vlada će se zajedno sa Beogradom boriti za srpske interese na KiM, i mora da reši dovoljno praktičnih problema da bi ljudi mogu da kažu da je njihovo poverenje opravdano. Uz sve to, u ovoj vladi vidimo neke nove i mlade ljude koji do sada nisu bili na političkoj sceni među Srbima na KiM, i mnogo nade polažemo u njihovu dobru nameru, energiju, poštenje i čast", istakao je.
On nije hteo da kaže šta je i sa kojim funkcionerima u Prištini razgovarao uoči formiranja kosovske vlade, nakon čega se Srpska lista vratila u parlament i ušla u tu vladu, uz obrazloženje da sagovornike dovodi "u politički neugodnu situaciju".
Upitan kada očekuje nastavak pregovora u Briselu, direktor Kancelarije za KiM je kazao da iz kabineta visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Federike Mogerini čuje da oni razmišljaju o tome da vrlo brzo organizuju sastanak, ali da ne može da najavi razgovore pre domaćina iz Brisela. Đurić je rekao da je za srpsku stranu "uvek i u svemu", dok se Briselski sporazum ne sprovede u potpnosti, Zajednica srpskih opština "tema broj jedan", i izrazio očekivanje da će takođe biti reči o imovini i položaju SPC i o pravosuđu.
"Vreme je da na Kosovu i Metohiji zažive sudovi i tužilaštva u sredinama sa srpskom većinom u kojima će Srbi biti sudije i tužioci. Sadašnje stanje nije zadovoljavajuće po tom pitanju", naglasio je.
Na pitanje da li je uklanjanje "Parka mira" na mostu u severnoj Kosovskoj Mitrovici uslov za otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU, Đurić je kazao da je u Briselu dogovoreno da se najpre izvrši tehnička procena stanja tog mosta, kao i da se gradonačelnici dogovore o rešenju koje bi zadovoljlo interese i uvažilo mišljenje građana oba dela grada, a da se do pronalaženja takvog rešenja "neće ništa dirati".
Upitan da li Srbija može da učini još nešto za lidera SDP Olivera Ivanovića i druge Srbe suočene sa teškim optužbama na Kosovu, direktor Kancelarije rekao je da pravni timovi koje država pomaže "činjenicama i finansijski" vode neprekidnu bitku za slobodu tih ljudi.
"Kao dodatak svemu tome, Vlada Srbije je dala političke i pravne garancije da ti ljudi budu pušteni na slobodu", rekao je i dodao da očekuje više pravde za Srbe na KiM, kao i da su Kancelarija i on lično u svakodnevnom kontaktu sa Srbima koji su pod istragom u pokrajini.
"Identifikovati SVE žrtve i kazniti SVE zločince"
On je ocenio da moraju biti identifikovane sve žrtve ubijene na Kosovu i Metohiji, ali isto tako i počinioci svih zločina u ratu 1999. godine, a tada su stradale i "nebrojene albanske porodice i pojedinci" koji su bili lojalni državi Srbiji.
"Isto tako je potrebno da svi oni koji su na našoj strani počinili zločine budu do kraja procesuirani, ali moram da kažem da za razliku od Beograda, koji je uvek pokazivao političku volju da se izbori sa zločinima, i koji nisu bili deo organizovanog i kolektivno planiranog poduhvata, sa druge strane ne samo da nismo imali volju, nego smo imali i neke od najviđenijih političkih figura koje su učestvovale u progonu svedoka, zastrašivanju i sprečavanju izvođenja ljudi pred lice pravde", napomenuo je.
Upitan da li postoji zabrinutost da će osnivanje specijalnog suda za zločine OVK biti praćeno incidentima prema kosovskim Srbima, Đurić je ocenio da će počinioci zločina učiniti sve da spreče rad tog suda, ali da njegovo osnivanje može imati "dalekosežne pozitivne implikacije" na Kosovo i Metohiju.
On je izrazio uverenje da u današnjoj političkoj eliti kosovskih Albanaca ima dosta onih koji su "i sami nosili pušku i učestvovali u ratnim dešavanjima".
"Mislim da će nam biti neuporedivo lakše kada budemo sa druge strane razgovarali sa ljudima koji nisu neposredno učestvovali u ratnim dejstvima, i koji ne gledaju na drugu stranu kao na zaraćenu stranu. Ima onih koji su učestvovali u ratnim dejstvima i okrenuli stranicu, a ima onih koji zauvek ostaju u tom začaranom krugu", kazao je.
Prema njegovim rečima, osnivanje vojske Kosova bila bi u suprotnosti sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244, a postojanje snaga bezbednosti ili oružanih snaga predstavlja "izvrdavanje" sporazuma kojim je trebalo da bude razoružana Oslobodilačka vojska Kosova.
"Oni su nominalno, na papiru razoružali OVK, a u stvari su samo na uniformama promenili oznake, pa su to nazvali Kosovskim zaštitnim korpusom, pa posle Kosovskim bezbednosnim snagama, sad hoće to isto da nazovu Kosovskim oružanim snagama. Ne morate da me pitate šta mislimo o OVK, nezavisno od toga kako se ona zove", rekao je Đurić.
