Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je iz Slovenije sa Bledskog foruma da će Albanci od 4. septembra prema informacijama koje on poseduje krenuti u akciju učlanjenja u međunarodne organizacije i lobiranja za nova priznanja Kosova na šta je Vašingtonskim sporazumom bio stavljen moratorijum. Ostaje nejasno šta će se desiti sa planom za Gazivode.
Vašingtonski sporazum, koji su Beograd i Priština potpisali 4. septembra 2020, stavlja akcenat na ekonomiju pa pored studije za upravljanje Gazivodama obuhvata i izgradnju autoputa i ostale infrastrukturne projekte i ugovore.
Američka studiju o Gazivodama nije prihvaćena
Zoran Anđelković, bivši predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije, za Sputnjik kaže da kada je reč o Gazivodama Priština nije prihvatila izveštaj Amerikanaca o planu upravljanja Gazivodama.
– Prema tome, to nije pitanje vezano za 4. septembar jer Kurti nije prihvatio ništa od Vašingtonskog sporazuma osim priznanja Izraela. Mislim da su oni i do sada radili na lobiranju za članstvo u Interpol, Unesko itd. samo tajno, odnosno, nisu javno podnosili zahteve – kaže Anđelković.
Da li će to uraditi kada prođe moratorijum 4. septembra videćemo, napominje Anđelković, dodajući da ako se to desi Srbija neće samo nemo stajati i posmatrati već da će nastaviti da brani Rezoluciju 1244.
Kfor neće dozvoliti zauzimanje postrojenja
– Što se tiče Gazivoda, postoji taj nepisani sporazum i obećanje prvog čoveka NATO da albanske bezbednosne snage neće ići na sever bez saglasnosti Kfora pa stoga smatram da se Albanci neće upuštati u avanture kao što su nasilno zauzimanje ovog postrojenja – navodi Anđelković.
Politikolog iz NVO „Aktiv“ sa Kosova i Metohije Igor Marković nije baš uveren da će Amerika dozvoliti da se Vašingtonski sporazum tek tako prekrši, posebno u ekonomskom delu gde spadaju između ostalog i Gazivode i izgradnja autoputa do Merdara.
– Teško je objasniti a još teže predvideti kako će se ponašati vlada Aljbina Kurtija s obzirom da se od početka stupanja na funkciju Kurti ponaša kao da je i dalje u opoziciji – kaže on.
U tom kontekstu, dodaje Marković, Kurti nije taktičar u svom odnosu prema članovima Kvinte kao što su to bili njegovi prethodnici. On smatra da je teško očekivati neki razuman potez iz Prištine u smislu implementacije Vašingtonskog sporazuma.
Američke pare su deo Vašingtonskog sporazuma
– Da li govorimo o Gazivodama ili o auto-putu nebitno je. Drugi problem je u tome što što se elementi Vašingtonskog sporazuma često brkaju. Taj 4. septembar jeste dan kada prestaje moratorijum obe strane (na lobiranje za priznavanje i otpriznavanje), ali ne treba zaboraviti da u ekonomskom i investicionom delu sporazuma učestvuju američke kompanije koje su plaćene za svoj posao – napominje Marković.
Značaj Gazivoda
Podsetimo, jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma odnosila se i na Gazivode, a u studiji koju su Amerikanci uradili o tome pominje se delimično finansiranje projekta od strane SAD.
Na osnovu zvaničnih vladinih dokumenata, od hidrosistema Ibar-Lepenac na Gazivodama, u Zubinom Potoku pijaćom vodom se snabdeva sever Kosova, ali i Priština sa okolinom. Srpska strana insistira da upravljanje jezerom Gazivode bude u nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom, što je kosovska strana kategorično odbila.
Jezero Gazivode je od velike važnosti za Kosovo jer snabdeva vodom preko 500.000 građana Kosova u sedam opština južno i severno od reke Ibar; Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Zvečan, Vučitrn, Glogovac, Srbica i deo Prištine.
Pored toga, elektrane „Kosova A“ i „Kosova B“, „Trepča“ i „Feronikeli“ u potpunosti zavise od vodosnabdevanja iz jezera Gazivode. Takođe, u hidroelektrani Valač proizvodi se 32 megavata (MV) električne energije.
