Veteran među svemirskim letelicama i čovekovom rukom napravljen objekat koji se najviše udaljio od nas, čuveni „Vojadžer 1“ u prostoru izvan Sunčevog sistema uočio je i snimio zvuke. Uzrok niskofrekventnog brujanja za sada nije poznat, ali se pretpostavlja da potiče od plazme ili međuzvezdanih gasova.
„Vojadžer 1“ je objekat koji je čovek stvorio a najviše se udaljio od nas. Jedan je od dva svemirska broda koja su lansirana pre ček 44 godine i sada se nalazi van Sunčevog sistema.
Instrumenti na svemirskom brodu, koji pokušavaju da analiziraju međuzvezdani prostor kojim se kreće, uhvatili su zvuk, prenosi „Indipendent“.
Po svemu sudeći, u pitanju je buka koja dolazi iz prostora izvan granica našeg susedstva. Izgleda da zujanje emituju međuzvezdani gasovi ili talasi plazme koji se nalaze u uglavnom praznom prostoru između zvezda.
– Veoma je slab i monoton, jer se nalazi u uskom frekvencijskom opsegu – rekla je Stela Koh Oker, doktorand u oblasti astronomije na Kornelu, koja je uočila konstantan zvuk.
Nalazi sugerišu da se sa međuzvezdanim gasom događa mnogo više nego što su naučnici ranije mislili. Naučnici nisu sigurni koja aktivnost bi mogla da bude uzrok ove buke, ali pretpostavljaju da je to možda rezultat „termički izazvanih oscilacija u plazmi“.
Istraživači se nadaju da će analizom ovog zvuka doći do zaključaka o tome kako međuzvezdani prostor „komunicira“ sa granicom Sunčevog sistema i kako tu granicu, poznatu kao heliopauza oblikuje šire međuzvezdano okruženje.
Kada je svemirska letelica „Vojadžer 1“ izašla u prostor iza heliopauze, uhvatila je zvuke komešanja gasa koji se nalazi u međuzvezdanom prostoru, a izazvalo ga je naše Sunce. Međutim, iza tog komešanja čulo se neprekidno brujanje.
„Zvuk koji emituje međuzvezdani medijum je poput tihe ili nežne kiše. U slučaju silovitih eksplozija u sunčevoj atmosferi čuje se nešto poput munja i grmljavine tokom oluje nako čega se sve opet smiri i vrati na blagu kišu“, objasnio je profesor astronomije Džejms Kords.
Iako je „Vojadžer 1“ sada nazamislivo udaljen od nas, čak 22 i po milijarde kilometara od Zemlje i ne prestaje da se udaljava, može da nam pošalje informacije. To je ograničena količina podataka i istraživači primaju od letelice oko 160 bitova svake sekunde, što je mnogo manje od 21 kilobita koje bi mogao da isporuči kada je krenuo na put.
Očekuje se da će „Vojadžer“ nastaviti da analizira međuzvezdani medijum narednih nekoliko godina, a istraživači se nadaju da će im neki od podataka omogućiti da nastave da prate gustinu prostora izvan našeg Sunčevog sistema.
U radu objavljenom u časopisu „Nature Astronomy“ istraživači takođe sugerišu da bi buduće zvezdane misije mogle da daju dodatne detalje o tom brujanju plazme.
