Na Globalnom samitu o klimatskim promenama u Glazgovu svetski lideri su iznova i iznova naglašavali da globalno zagrevanje mora da se ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Naučnici kažu da bi prelazak upravo te granice ostavio velike posledice po ljude, biljni i životinjski svet i ekosisteme. Šta bi se desilo kada bi se planeta zagrejala za dva stepena?
U odnosu na predindustrijski period, zemlja se zagrejala za oko 1,1 stepen, a svaka od poslednje četiri decenije bila je toplija od bilo koje decenije pre 1850. godine.
– Nikada se nije desilo da takvo globalno zagrevanje imamo u samo nekoliko decenija – kaže klimatska naučnica Danijela Jakob iz nemačkog Centra za klimu.
Razlika od pola stepena znači da će, napominje ova naučnica, ekstremni vremenski uslovi biti mnogo češći, intenzivniji i da će trajati duže.
Samo ove godine, bujične poplave su u Kini i Zapadnoj Evropi odnele stotine života. Na stotine ljudi je umrlo i kada su zabeležene rekordno visoke temperature u regionu severozapadno od Pacifika.
Grenland se topi, požari su opustošili Mediteran i Sibir, a nezapamćena suša je pogodila delove Brazila.
„Klimatske promene su već pogodile svaki naseljeni region na planeti“, kaže naučnica Rejčel Voren sa Univerziteta Istočna Anglija.
Zagrevanje od preko 1,5 stepeni pogoršalo bi trenutno stanje tako što bi, na primer, toplotni talasi bili češći i ozbiljniji: ekstremna vrućina koja se dešavala jednom u deceniji u klimi na koju čovek nije uticao, dešavala bi se 4,1 put u deceniji kada je zagrevanje 1,5 stepeni i 5,6 puta kada je zagrevanje 2 stepena, ističe panel Ujedinjenih nacija za klimatsku nauku.
Kada bi temperatura porasla za 4 stepena, takva vrućina bi se dešavala 9,4 puta u deceniji.
Šta bi se dogodilo sa okeanima
Ovih 0,5 stepeni je značajno i zbog okeana i regiona pod ledom.
– Ako ostanemo na 1,5 stepeni postoji dobra verovatnoća da možemo da sprečimo kolaps Grenlanda i zapadnog Antarktika – kaže naučnik Majkl Man sa Univerziteta u Pensilvaniji.
To bi pomoglo da se ograniči rast nivoa mora na nekoliko stopa do kraja ovog veka – što je i dalje velika promena i promeniće izgled nekih obala i poplaviti neka ostrva i priobalne gradove.
Međutim, ako bi temperatura porasla za više od 2 stepena, nivo mora bi porastao za 10 metara (30 stopa) – mada se još ne zna koliko bi se brzo to dogodilo.
Sa porastom temperature do 1,5 stepeni ostali bismo bez 70 odsto koralnih grebena, ali sa 2 stepena bilo bi izgubljeno čak 99 odsto. Na taj način bi ribe ostale bez staništa, kao i druge vrste koje se oslanjaju na grebene za hranu i stanište.
Uticaj i na proizvodnju hrane
Sajmon Luis sa univerziteta u Londonu kaže da bi porast za 2 umesto za manje od 1,5 stepeni doveo do propadanja useva u nekoliko regiona sveta u isto vreme, što bi posledično dovelo do visokog rasta cena hrane i gladi širom sveta.
Nažalost, toplija klima mogla bi da poveća broj komaraca koji prenose bolesti, poput malarije ili denga groznice.
Porastao bi i rizik od šumskih požara, pri čemu bi mnoge životinje ostale bez staništa.
Suše, smanjene padavine i neprestano uništavanje Amazona deforestacijom, na primer, može dovesti do kolapsa prašume i oslobađanja ugljen-dioksida u atmosferu, umesto zadržavanja gasova. Takođe, može doći do odmrzavanja dela arktičkog permafrosta.
Upravo zato je emitovanje gasova iz fosilnih goriva toliko opasno, jer povećava verovatnoću da se ovako nešto dogodi, napominje Luis.
Zagrevanje preko 2 stepena Celzijusa
Prema dosadašnjim zavetima koje su države dale došlo bi do zagrevanja od 2,7 stepeni. Međutim, nova obećanja data u Glazgovu, kada bi se primenila, mogla bi da zadrže porast temperature na ispod 1,8 stepeni, mada neki naučnici i to osporavaju.
Zagrevanje od 2,7 stepeni donelo bi takve vrućine da u nekim delovima Zemlje više ne bi moglo da se živi. Biodiverzitet bi u velikoj meri bio osiromašen, proizvodnja hrane poremećena.
– Ako uspemo da zadržimo zagrevanje na manje od 3 stepena Celzijusa, verovatno bismo opstali kao civilizacija, ali sa 2,7 stepena život bi nam bio mnogo teži – rekao je Man.
