U slučaju da dođe do povlačenja američke vojske sa Balkana, u našem slučaju sa Kosova, verovatno bi taj prostor popunila Turska. Ona na čelu sa Erdoganom ima svoje panosmanske težnje i snove, a godinama i decenijama unazad prepoznata je kao saveznik kosovskih Albanaca, kao i Bošnjaka, kaže za Sputnjik politički analitičar Aleksandar Gudžić.
Američko ministarstvo odbrane planira sveobuhvatnu reviziju odbrambene politike i planova komandovanja kojom bi Evropa i Afrika izgubile na značaju. Pentagon bi u okviru ove revizije trebalo da smanji broj međunarodnih vojnih štabova, poznatih kao borbene komande, sa jedanaest na osam, uz smanjenje broja generala sa najvišim činom.
Ukoliko ovaj plan bude usvojen, oformiće se nova organizacija – Međunarodna komanda SAD, a bio bi smanjen značaj štabova Centralne komande SAD, Evropske komande SAD i Afričke komande SAD. Ovo bi se nadovezalo na dosadašnje napore Trampove administracije da se resursi preusmere sa Bliskog istoka i Evrope na zapadnu hemisferu.
Ko bi došao umesto Amerikanaca
Ukoliko bi se ova najava obistinila, a Amerikanci napustili baš bazu Bondstil na Kosovu i Metohiji, istoričar i politički analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže da je pitanje kako bi na to gledale sve druge zainteresovane strane. Pre svih bi interesovanje za „preuzimanje“ američke baze izrazile zemlje „zapadne demokratije“ koje su godinama unazad ulagale u kosovsku državnost, ali i u unitarnost Bosne i Hercegovine. Ipak, on smatra da bi zapravo Turska bila najverovatniji „kandidat“.
Turska, kada govorimo o Kosovu je neko ko najviše ulaže u sastav KFOR-a. Turska je zemlja koja ima dobre odnose sa takozvanim Kosovom, a ove godine je potpisan i aranžman između privremenih prištinskih institucija i Turske u pogledu nabavke naoružanja. Albanci su se tim ugovorom obavezali da će nabavljati oružje, dronove i druge vrste naoružanja od Turske, a izrazila je i spremnost da na Kosovu otvori fabriku za proizvodnju oružja, kaže Gudžić za Sputnjik.
Nezahvalne prognoze
To je jedan komplikovan i zamršen proces, dodaje uz ocenu da se ne može tačno odrediti šta bi se desilo u tom slučaju.
Od regionalnih ali i međunarodnih faktora, kaže naš sagovornik, Turska je ta koja najviše izražava spremnost da dođe na ovaj prostor, ali je nezahvalno bilo šta prognozirati jer je nejasno kako će na to reagovati druge sile, kao i Srbija.
Živimo u svetu gde se geopolitički odnosi i snage menjaju iz godine u godinu. Da je neko pre dve godine dok je na čelu američke administracije bio Džo Bajden rekao da će Amerikanci najaviti mogućnost povlačenja trupa sa Balkana, malo ko bi verovao. Danas već postoje neke druge opcije i vladaju neke drugačije politike.
Šta može Srbija
Gudžić podseća da je Bondstil rezultat bombardovanja SR Jugoslavije kada je prekršen svaki oblik međunarodnih pravila, a kako kaže, međunarodno pravo, pravila i norme krše se od tada do danas i krše ih upravo velike sile.
Srbiji jedino i preostaje da se poziva na to međunarodno pravo i ugovore, ali i da diplomatskim sredstvima radi na reintegraciji Kosova i Metohije, jačajući svoje ekonomske, diplomatske, vojne potencijale. Srbiji ostaje samo da se sprema za taj trenutak ponovnog uključivanja Kosova u državni poredak Srbije.
On primećuje da međunarodna pravila važe isključivo za male države i zemlje, dok za velike igrače ne važe, što se dokazuje na nebrojenim primerima kada moćnici sva ta prava i norme prilagođavaju svom interesu. Ipak, naš sagovornik je ubeđen da će jednog dana ipak doći do reintegracije Kosova u ostatak Srbije, nevezano za to ko će „naslediti“ američku vojnu bazu.
Kosovo nije samo 15 odsto nekakve teritorije. Kosovo je za Srbe pitanje najizraženijih nacionalnih osećanja, mesto gde se odigrala bitka koja je odredila identitet srpskog naroda, sedište Srpske pravoslavne crkve i jednostavno rečeno – sveta srpska zemlja. Ono za Srbe ima isti karakter kao Ararat za Jermene ili Mohač za Mađare i ja sam ubeđen da će, ako ne ove, onda neke buduće generacije Srba reintegrisati Kosovo u državno-pravni poredak srpske države, zaključuje Gudžić.
