Srpski narod proslavlja Vaskrs sa mnogo više značenja i sa većom duhovnom zrelošću nego proteklih decenija, ocenjuje kulturolog i verski analitičar Jovan Janjić i ističe da naš narod danas ponovo duhovno vaskrsava i vraća se tradicionalnim vrednostima i da zato uspeva da se odupre raznim nasrtajima na njegovo duhovno i nacionalno biće.
Janjić ističe da je Vaskrs praznik zasnovan na žrtvi, jer je, kako kaže, sin Božiji žrtvovao sebe za ceo ljudski rod, a da iz toga izvlačimo pouku da sve što u životu radimo i stvaramo traži žrtvovanje.
– Ako nema žrtve, onda treba da se zapitamo da li smo na pravom putu. Vaskrs dolazi posle golgote i Hristovog raspeća iz čega učimo da bez stradanja nema vaskrsenja i da se u životu treba žrtvovati i postradati da bi u konačnom ishodu vaskrsnulo ono za šta se borimo – objašnjava Janjić.
Dodaje da je srpski narod često bio “na raspeću“ jer je, kako kaže, olako prihvatao ideologije strane njegovom duhovnom biću, ali da je vaskrsavao “kad god se držao sebe i tradicionalnih vrednosti“.
Kao primer naveo je period od druge polovine 19. veka do Prvog svetskog rata kada se, kako ukazuje, srpski narod posle više od četiri veka ropstva oslobodio i duhovno obnovio, ali i počeo da napreduje u svakom pogledu i svrstao rame uz rame sa najnaprednijim evropskim narodima.
Međutim, navodi Janjić, posle zlatnog doba duhovnog vaskrsnuća srpskog naroda usledilo je vreme komunizma kada su, kaže, umesto vere nametani ideologija i jednoumlje.
– Naš narod je izvukao pouke iz tog vremena i danas ponovo duhovno vaskrsava. Zato je čvrst i imun na sve nasrtaje na svoje duhovno biće, koji dolaze i spolja i iznutra – ističe Janjić.
Govoreći o današnjoj ulozi crkve u našem društvu, ukazuje da je teško naći narod u kojem se crkva toliko saživela sa narodom i sa državom kao što je to u srpskom narodu.
Crkva je, kako kaže, opstajala i čuvala srpski narod i onda kada nije bilo srpske države, pre svega u vreme vekovnog turskog ropstva.
Ističe da je uloga SPC i danas velika u svim sferama društvenog života, kao i da je naš narod brzo i uspešno premostio jaz između ideologije i vere u čemu, kako kaže, velika zasluga pripada patrijarhu Pavlu koji je u tom periodu bio na čelu crkve.
Prema njegovim rečima, patrijarh Pavle je svojom ličnošću i mudrošću preveo srpski narod iz jednoumlja u slobodu veroispovesti, a crkva je postala institucija od najvećeg poverenja u srpskom narodu.
– Patrijah Irinej je pridržao to što je stvarao patrijarh Pavle, a siguran sam da će sadašnji patrijarh Porfirije svojim znanjem, mudrošću i smirenošću učiniti da srpski narod još više duhovno ojača – navodi Janjić.
Podseća da je patrijarh Porfirije u svojoj prvoj Vaskršnjoj poslanici skrenuo pažnju da taj praznik ne bi trebalo svoditi samo na obred, već istačhi puni duhovni smisao Vaskrsa.
– Patrijarh Porfirije razume da u našem narodu još uvek ima onih koji su pod uticajem prošlih vremena i koji Vaskrs i druge praznike doživljavaju pre svega kroz obrede. To je u redu, i patrijarh Pavle je govorio da su običaji, čak i ako nisu sasvim u hrišćanskom duhu, svojevrsni vid ispoljavanja religioznosti – navodi Janjić.
Dodaje da se narod kroz običaje polako vraća duhovnim korenima i negovanju tradicionalnog duhovnog i narodnog bića koje je izrodilo velikane poput Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Milutina Milankovića, vladike Nikolaja Velimirovića…
– To su ličnosti koje su poznate u celom svetu, a mogli su da se rode i da duhovno stasaju samo u ambijentu gde se negovala izvorna duhovnost i u vremenu kada je narodu bilo dopušteno da nesputano razvija svoje duhovno biće – navodi Janjić.
