Danas većina tih fabrika ne radi jer im granica i albanska carina na Jarinju i Brnjaku onemogućavaju nabavku repromaterijala i izvoz gotovih proizvode, a i one koje rade ili imaju šansu da uskoro pokrenu proizvodnju na udaru su Kosovske agencije za privatizaciju (KAP) koja želi da ih jeftino rasproda, uglavnom Albancima južno od Ibra, ugasi i ostavi hiljade srpskih porodica bez šansi da rade.
Hapšenja direktoraKosovska agencija za privatizaciju i u Prištini slovi kao leglo zloupotreba i kriminalnih privatizacija. Nekoliko čelnika ove agencije je hapšeno, bilo je raznih smena, ali se u ovoj agenciji i do danas ništa nije promenilo. |
Na opasne nemere Prištine već duže vremena nadležnima u Beogradu i srpskom pregovaračkom timu u Briselu ukazuje inženjer Vukoje Vukojević, direktor fabrike otkovaka Lola-fot u Lešku kod Leposavića, jednoj od retkih srpskih fabrika na severu Kosova koja radi, upošljava Srbe i izvozi.
– Mi smo bili istureni pogon fabrike "Ivo Lola Ribar" iz Beograda, sada smo samostalna fabrika koja, uprkos raznim blokadama, opstrukcijama i zastrašivanju iz Prištine, proizvodi kvalitetnu robu za Rusiju, Italiju, Belorusiju i još nekoliko zemalja. Da nije nerešenog statusa, granice i carine u Jarinju, bili bismo gigant i mogli da uposlimo duplo više od sadašnjih 160 radnika i izvozimo u još nekoliko evropskih zemalja – kaže Vukojević.
Fabriku je nedavno posetila delegacija iz Prištine i obavestila da je sa još 11 pogona na severu Kosova na redu za privatizaciju po kosovskim zakonima.
– Rekli smo im da na to ne pristajemo i da nikada nećemo pristati jer bi prodaje fabrike, pogotovu nekom Albancu, ili Srbinu iz koga se krije Albanac, značila i njeno gašenje. Dve stotine srpskih porodica ostalo bi bez hleba i moralo bi u seobu. Bojimo se da je baš to cilj "privatizacije" na koju nas tera Priština – objašnjava Vukojević.
Imovina naroda
U Prištini svu imovinu koja je pre rata na Kosovu bila društvena i danas smatraju društvenom, to jest kosovskom. S jedne strane, Lolu-fot Srbija smatra svojom fabikom jer je registrovana u Srbiji i radi po srpskim zakonima, a s druge strane, Priština je smatra kosovskom jer su sva imovina fabrike i radnici na Kosovu.
– Bojimo se da nas čeka ista sudbina kao i naš pogon u Štrpcima u koji su nedavno upali predstavnici Kosovske agencije za privatizaciju, razjurili radnike i zaključali je, a uskoro će je prodati nekom Albancu – naglašava Vukojević.
Predsednik opštine Leposavić i član Upravljačkog tima za sprovođenje Briselskog sporazuma Dragan Jablanović ističe da Priština kriminalnom privatizacijom pokušava da preuzme fabrike na severu Kosova koje je stoprocentno gradila Srbija, neke od njih, poput Lole-fot u Lešku i pogona Simpa u Zubinom Potoku, sve što proizvedu mogu odmah i da izvezu.
– Toliko su drski da su bez našeg znanja i bilo kakvog kontakta sa lokalnom samoupravom u centru Leposavića prodali robnu kuću firme Univerzal, stovarište i 75 ari placa za samo 50.000 evra. Kao kupac pojavljuje se jedan Srbin iz Vučitrna, a svi znamo da iza njega stoji Albanac. Na sličan način, budzašto, prodat je i deo fabrike Kristal, u najavi je "privatizacija" pogona Petoletke, Zemljoradničke zadruge i drvne industrije Hrast. Rekli smo im jasno i glasno da ovde nemaju šta da traže, niti da prodaju, stopirali smo i ono što su prodali, reč je o imovini ovog naroda koji će, ma kakvo rešenje da bude za sever Kosova, njome i upravljati – poručuje Jablanović i podseća da je u pogonima koja je u ovoj opštini izgradila Srbija može da se uposli bar 500 ljudi.
Otimačina na prepad
Slavoljub Đurđević, direktor Fabrike lameliranog nameštaja u Zubinom Potoku, koju je Simpo nedavno poklonio Eparhiji raško-prizrenskoj, kaže da ih najviše muči granica.
– Bili smo primer za Kosovo i Srbiju sve do prošle jeseni, dok nam nije zabranjen prolaz na Jarinju i Brnjaku, 90 odsto naših proizvoda izvozili smo u Skandinaviju, najviše u Švedsku. Trenutno ne radimo jer je nemoguće privređivati u ovakvim uslovima, a 150 radnika strahuje za svoju sudbinu. Kad bismo rešili problem, odmah bismo obnovili proizvodnju, uposlili još stotinak radnika i ponovo počeli da izvozimo – ističe Slavoljub Đurđević.
U Prištini odbijaju da Eparhiju upišu kao novog vlasnika jer žele da pogon Simpa, koji smatraju svojim vlasništvom, ugase, a potom i jeftino prodaju.
Stevan Vulović, predsednik opštine Zubin Potok, apeluje na Beograd da im pregovorima u Briselu i striktnom primenom Briselskog sporazuma pomogne i spreči otimačinu.
– Radi se o opstrukciji i taktici za uništavanje i prisvajanje srpske imovine. Krajnji cilj im je da se svi pogoni zatvore, da oko 1.000 ljudi ostane bez posla i mogućnosti zaposlenja i da potom svi sa porodicama odu s Kosova – žali se Stevan Vulović, predsednik opštine Zubin Potok.
Mirotvorci biznismeniDeo vredne srpske imovine na severu Kosova je i Kombinat Trepča sa rudnicima Stari trg, Belo brdo, Crnac i Flotacijom u Leposaviću. Na ovu srpsku imovinu (Trepča ne radi) Albanci još nisu udarili, jer ne smeju od stranih gazda koji su, osim Trepče, za sebe rezervisali i sve drugo što je vredno ne samo na severu već i na drugim delovima Kosova i Metohije. Na Trepču između ostalih pretenduju firme iz kojih stoje Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Vilijam Voker, bivši ambasador SAD u Prištini Kristofer Del i drugi belosvetski "mirotvorci". |
– Nećemo im dozvoliti da prodaju nijednu mašinu, a kamoli pogon. To smo jasno rekli čelnicima Kosovske agencije za privatizaciju i od toga nećemo odustati. Imamo dobre odnose sa predstavnicima međunarodne zajednice, nadamo se da će nas razumeti i pomoći. Našim sredstvima i uz pomoć donatora iz Norveške i Danske pokrenuli smo pogone Javora i Lole, uskoro bi trebalo da ponovo proradi i Simpo, u planu nam je da pokrenemo i pogone valjevskog Gradca i "Nade Tomić" iz Niša. Uskoro će proraditi i bivši pogon Javora u Brnjaku, podno planine Mokre gore. Cilj nam je da do Nove godine zaposlimo 500 radnika i tako zadržimo isto toliko porodica – objašnjava Vulović.
