"Veoma je važno da on bude usvojen u skladu sa Savetom Evrope i da ispravljanje istorijskih nepravdi ne znači nametanje novih", rekao je Srećković, a prenose beogradski mediji.
To rešenje mora da bude pravično, imovina da bude vraćena starim vlasnicima ili da budu obeštećeni, u slučajevima kada se imovina ne može vratiti u naturalnom obliku, rekao je Srećković.
On je dodao da u tom procesu nijedan građanin Srbije ne treba da se oseti ugroženo.
To je jedan od uslova da Srbija postane članica Evropske unije, zaključio je Srećković.
Projekti za ulaganja dijaspore
Srećković je najavio da će za mesec dana Ministarstvo za dijasporu Srbije predstaviti konkretne investicione projekte za više od 80 opština u Srbiji, koji će našim ljudima u dijaspori ponuditi konkretne i profitabilne projekte.
On se založio za "novi početak" u odnosima matice i rasejanja i dodao da Srbe iz dijaspore ne želi da poziva na pomoć na stari kvazipatriotski način, već upravo suprotno.
Cilj je da ljudi iz dijaspore investiraju i ostvaruju profit u Srbiji, da zapošljavaju naše ljude i na taj način indirektno da rade i na privrednom razvoju svoje zemlje, objasnio je Srećković.
Prema njegovim rečima, dijaspora je od 2000. godine do danas investirala u Srbiju 550 miliona dolara, pre svega u mala i srednja preduzeća.
U tim kompanijama danas radi 22.000 ljudi, što je dragoceno u vreme svetske ekonomske krize, kada se borimo da očuvamo svako radno mesto, rekao je on, ukazujući da to, ipak, nije dovoljno i da se može mnogo više.
Prema njegovoj oceni, politika prema rasejanju ne bi trebalo da zavisi od političkih partija.
"Naše rasejanje može mnogo više da doprinese u političkom i ekonomskom smislu, kao i popravljanju imiđža naše države i našeg naroda u celom svetu", istakao je Srećković.
"Činjenica da više od četiri miliona naših ljudi živi rasuto po celom svetu predstavlja veliki potencijal koji do sada nije dovoljno korišćen", napomenuo je Srećković, "jer je dijaspora češće posmatrana kao politički protivnik, a manje kao partner i saveznik."
