Od mesta gde je posle bujičnih poplava 20. maja popustila brana, teče voda puna teških metala, gvožđa, mangana, arsena i kadmijuma, mulja i peska, a svaka kiša donosi nove količine sive mase u vodotokove nizvodno od jalovišta. Slika je posebno katastrofična kada se stigne do Kostajničkog potoka i kod samog jalovišta. U prvoj kući do jalovišta živi Milojko Jovanović sa porodicom.
|
Voda ni za stoku ni za ljude Da je jalovina stigla daleko ukazuje to što je u reci Jadar, oko pet kilometara nizvodno od mesta gde se u nju uliva Korenita dobijena vrednost ukupnog gvožđa koja odgovara petoj klasi kvaliteta voda, a prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama vode koje pripadaju ovoj klasi ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu. Vrednosti ukupnog mangnana i arsena odgovaraju četvrtoj klasi, a vrednost rastvorenog kadmijuma trećoj i četvrtoj klasi kvaliteta voda. |
– Jalovište stalno curi, neki dan bili su ljudi iz Framakoma i mašinama uklonili nešto istekle jalovine, ali sa svakom kišom to sve više ističe. Odavde do seoske škole ima 19 kuća i sve su uz ovaj Kostajnički potok čije korito je samo nekoliko metara od moje kuće. Sivi mulj smrdi i danju i noću, ne može da se diše, a najviše brinem da mi deca ne upadnu. Ovde ima metar i po taloga jalovine koja je kao živi pesak, neki dan sam slučajno upao do pojasa i jedva se izvukao. Brinem se naročito zbog šestogodišnje ćerke koja voli da baca kamenčiće u potok – žali se Jovanović i ističe da su neki ljudi dolazili i vodu iz dvorišta odneli na pregled, ali mu rezultate još niko nije saopštio.
Meštani kažu da je odronjavanje kod jalovišta svakodnevno i da ne znaju šta da rade. Žitelji ovog kraja kažu da im je u poplavama siva voda preplavila polja i da u njih više ne ulaze. Travu ne smeju da koriste za stoku, a upropašćeni su im i maline i kupine, a neki vodu za stoku donose s izvora u brdima. Milan Lazarević je iz Kostajnika, a kuća mu je tik pored mosta i reke Korenite. Tragovi bujice su još uvek vidljivi. Siva reka teče između betonskih ploča koji su nekada bili podzida, a sada su razbacane okolo.
– Voda je u maju odnela ovu podzidu i sve stoji kao i tada. Jedna tabla udarila je u stub mosta i niko to ne sklanja i ne čisti. Reka je od pucanja jalovišta stalno siva i ostavlja mulj iza sebe. Ovde uveče i ujutru ne može da se diše od smrada, a u toj reci više nema ribe, niti išta živo. Ne dao Bog nikome ovako nešto, ovo je užas – kaže Lazarević.
Jalovište je na teritoriji krupanjske opštine i u vlasništvu je šabačkog Farmakoma. Oni su od maja pokušavali da reše problem, pre dva meseca sanirali su deo jalovišta, ali česte i obilne padavine uzrokuju nova izlivanja, pa je preduzeće u više navrata tražilo pomoć države jer samo ne može da reši ovaj veliki ekološki problem. Sive reke teku, vreme prolazi, a teški metali već teku Jadrom i približavaju se Drini, a onda i Savi. Ukoliko se ne zaustavi isticanje jalovine, ko zna dokle će stići i kakve će ostaviti posledice. Katastrofalne, kažu jednodušno stručnjaci.
Dramatična upozorenja iz LozniceČim je u Kostajniku kod Krupnja došlo do pucanja brane i izlivanja jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona Grad Loznica obratio se nadležnima i ukazao na ovu opasnost po životnu sredinu. Prema rečima Dragoslava Dobrića, člana Gradskog veća, ovakvi podaci su alarmantni i neopohodna je brza reakcija. |
