MMF i Svetska banka (SB) predviđaju privredni rast Srbije u ovoj godini od pet odsto, a Vladi u Beogradu je odato priznanje na ekonomskim rezultatima boljim nego u EU, kao i na sprovedenim reformama poslednjih godina koje su omogućile ubrzani napredak. Ipak, predsednik Aleksandar Vučić kaže da Srbija u ovoj godini „juri rast od 6,5 odsto.“
Šef SB za Srbiju Stiven Ndegva kazao je da je region Zapadnog Balkana tokom trajanja pandemije korona virusa imao mnogo bolje ekonomske rezultate od zemalja članica Evropske unije, a Srbija je bila znatno bolja od svih njih zajedno.
– Srbija je imala u godini pandemije pad od samo jedan odsto, najmanji na svetu. Sada očekujemo da ćete imati rast od pet odsto, što je odlično. Izgleda de će Srbija imati obećavajuću 2021. godinu i očekujemo povratak u normalni, planirani rast nakon toga – kazao je Ndegva.
On je pohvalio Vladu Srbije za rad na obuzdavanju pandemije u oblasti zdravstva, navodeći i da je važno to što je srpska ekonomija pokazala veliku otpornost na krizu.
– Sve to ne bi bilo moguće bez reformi sprovedenih poslednjih nekoliko godina u Srbiji. One su pomogle izgradnju snažnih fiskalnih osnova, što je omogućilo državi da uđe u pandemiju sa snažnim finansijskim resursima, kako bi mogla da se izbori sa iznenadnim povećanjem rashoda i troškova i podrži velike pakete pomoći ekonomiji, kako bi fabrike ostale otvorene, a radna mesta sačuvana – rekao je Ndegva i dodao da je SB banka zainteresovana da nastavi da radi sa Vladom Srbije na ekonomskom oporavku.
On je istakao da SB nije zabrinuta zbog planiranog budžetskog deficitu Srbije koji je viši nego prošle godine.
– To je privremeno. Sve države sveta podržale su svoje privrede, a Srbija se u tome pokazala dobro. Nismo zabrinuti i zato što je Vlada posvećena vraćanju na put od pre krize koji je stvorio viškove – ocenio je Ndegva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija neće biti zadovoljna rastom od pet odsto, koliko prognozira SB, već da će juriti čitavih 6,5 procenata.
– Bićemo bolji i od evrozone, kojoj je MMF smanjio procenu rasta sa 5,2 na 4,5 odsto. U EU ima država kao što su Španija i Italija koje su imale pad od 10 i 15 odsto BDP-a u prethodnoj godini, ali i od njih ćemo biti uspešniji i imati veći rast – naveo je Vučić.
Predsednik je poručio da zato mora da se radi i da je iz istog razloga najvažnija vakcinacija.
– Ne mogu da propagiram prženje na suncu, niti da razumem da je glavna vest kada možemo na more, već kada ćemo moći normalno da radimo – zaključio je Vučić.
Sve zavisi od vakcinacije
Ndegva je naglasio je da će jedan od najvećih izazova u narednom periodu ostati obuzdavanje pandemije.
– Srbija se veoma dobro pokazala sa zdravstvenim merama, sa vakcinacijom. To će morati da se nastavi i da postane agresivno i to podržavamo kako bi se obezbedilo da kompanije i radna mesta budu sačuvani – istakao je Ndegva.
Niš centar Balkana
Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da se već gradi fabrika u Rudnoj Glavi, koju je obećao kada je u tom mestu kod Majdanpeka primio prvu dozu vakcine protiv korona virusa.
– Verujem da ćemo proizvodnju otvoriti za Vidovdan, a reč je o pogonu kompanije Jumko – rekao je Vučić koji je u Gadžinom Hanu razgovarao sa predstavnicima Nišavskog okruga o tome šta je još potrebno tom delu zemlje.
Istovremeno, predsednik je najavio da će novoizgrađena fabrika kineske kompanije Šinju u Nišu biti otvorena u maju ili junu.
– To je odlična i važna fabrika za proizvodnju led rasvete u automobilskoj industirji koja će zaposliti oko 1.000 ljudi. Ima još investicija iz Evrope i Kine, tako se verovatno u narednih mesec i po dana opet vidimo u Nišu. Sedam fabrika sam otvorio u Nišu, koji je postao centar, raskrsnica za ceo Balkan – rekao je Vučić.
Glavna podrška privredi
Međunarodni monetarni fond nije izneo kritike prema Srbiji prilikom razgovora na kojima je dogovoren novi, savetodavni aranžman. Tako nije bilo zamerki no na obimni paket mera pomoći privredi i građanima.
MMF očekuje da će uz deficit javni dug porasti na 60 procenata BDP-a, ali da to pruža prostor za dodatne subvencije zarada, podršku sektorima koji su teško pogođeni krizom, ulaganja u zdravstvo i infrastrukturu, kao i dalju finansijsku pomoć domaćinstvima, uključujući nezaposlene.
